Улица краља Петра (Београд) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
замало готово
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
Ред 56:
 
[[Датотека:Zgrada Umetnicke skole (Kralja Petra 4).jpg|200px|мини|десно|Зграда Факултета примењених уметности, Краља Петра 4]]
=== Потез до Кнез Михаилове улице - некадашња Трговачка чаршија ===
[[Датотека:Конак Кнегиње Љубице.jpg|200px|мини|десно|Конак кнегиње Љубице, поглед из улице Краља Петра]]
[[Датотека:Patrijaršija u Beogradu 3.jpg|200px|мини|десно|зграда Патријаршије на броју 5, поглед из улице Краља петра]]
Ред 99:
 
==== бр. 11-13 ====
Кућа трговца Милорада Павловића подигнута је 1884. године. Чине је два објекта под заједничким кровом и јединствено обрађене фасаде. Претпоставља се да је аутор објекта архитекта [[Јован Илкић]]. Tрговачки карактер Улице Краља Петра условио је да у приземљу буду трговачке радње, а на спрату по један репрезентативан стан. Фасада је [[Академизам|академски]] обликована. По својим особеностима овај објекат сврстан је међу репрезентативне грађанске куће Београда с краја 19 века и заштићен као [[споменик културе]].<ref>{{cite web|title=Кућа Милорада Павловића|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/kuca_milorada_pavlovica.html|website=Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|accessdate = 20. 4. 2018}}</ref>
{{Главни чланак|Кућа Милорада Павловића}}
 
Ред 109:
 
==== бр. 15 ====
Кућа трговца Црвенчанина подигнута је 1887. године на углу улица Краља Петра и [[Улица цара Лазара (Београд)|Цара Лазара]]. По својој концепцији просторног решења, где се први пут у архитектури Београда појављује мезанин изнад приземља, овај објекат представља необичан пример архитектонског решења свог времена. Положај у једној од најстаријих трговачких улица Београда условио је да приземље и мезанин буду намењени трговини, а спратови становању. Објекат је истакнути представник академског стила 19. века и једно од значајних остварења познатог београдског архитекте Јована Илкића. Заштићен је као [[споменик културе]].<ref>{{cite web|title=Кућа трговца Црвенчанина|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/kuca_trgovca_crvencanina.html|website=Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|accessdate = 20. 4. 2018}}</ref>
{{Главни чланак|Кућа трговца Црвенчанина}}
 
Ред 131:
 
==== бр. 41 ====
Зграда трговца Стаменковића подигнута је 1907. године према пројекту архитеката [[Андра Стевановић|Андре Стевановића]] и [[Никола Несторовић|Николе Несторовића]]. Припада карактеристичној групи стамбених објеката грађених у Београду до [[Први светски рат|Првог светског рата]], на којима је остварен спој академске концепције и [[Сецесија|сецесијске]] декорације. Вертикална подела главне фасаде постигнута је наглашеним пиластрима с карактеристичним рељефно обрађеним завршетком и декорацијом у виду женских глава, од којих се наниже спуштају траке геометријског профила. Слободне површине фасада покривене су зеленим керамичким плочицама, због којих је објекат популарно називан „зграда са зеленим плочицама“. Фасада с богатом сецесијском декорацијом представља висок домет овог архитектонског стила у Београду. Зграда је заштићена као [[споменик културе]].<ref>{{cite web|title=Зграда трговца Стаменковића|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/zgrada_trgovca_stamenkovica.html|website=Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|accessdate = 20. 4. 2018}}</ref>
{{Главни чланак|Зграда трговца Стаменковића}}
 
Ред 148:
 
==== бр. 36 ====
На углу са Узун Мирковом улицом налази се Зграда Аеро клуба, саграђена 1934-1935. године за националну установу ваздухопловства Краљевине Југославије према пројекту архитекте и пилота [[Војин Симеоновић|Војина Симеоновића]]. Да би објекат био што репрезентативнији израда бронзаних орлова на фасади код главног улаза поверена је вајару [[Петар Палавичини|Петру Палавичиниjу]]. Израда витража на главном степеништу, са темом „Дедал и Икар”, била је поверена сликару [[Васа Поморишац|Васи Поморишцу]]. Сликару [[Коста Хакман|Кости Хакману]] поверена је израда [[портрет]]а [[Краљ Александар I Карађорђевић|краља Александра]] у природној величини, али та слика није сачувана.<ref name="Политика">{{cite journal|last1=Стевановић|first1=Д.|title=Дом за пилоте и удаваче|journal=Политика|date = 25. 10. 2008|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/60214/Dom-za-pilote-i-udavace|accessdate = 20. 4. 2018}}</ref> Зграда поседује значајне културно-историјске и архитектонске вредности, као национална установа ваздухопловства Краљевине Југославије и ауторско дело архитекте Војина Симеоновића и представља репрезентативан пример арт декоа у Београду и посебан допринос европеизацији београдске архитектуре, па је 2007. године Заштићен је као [[споменик културе]]. У делу зграде према улици Краља Петра смештенаа је [[Меморијална галерија Петра Добровића]]<ref>{{cite web|title=Зграда Аеро клуба|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/zgrada_aero_kluba.html|website=Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|accessdate = 20. 4. 2018}}</ref>
{{Главни чланак|Зграда Аеро клуба}}
 
Ред 159:
 
==== бр. 83 ====
Дом ученика „Петар Драпшин” је монументално здање, саграђено 1926. године. Зграда Дома је подигнута као вишеспратни стамбени објекат на углу улица Краља Петра и Господар Јованове. Архитектура је [[Еклектичка архитектура|еклектичка]], у духу [[Академизам|академизма]], анарочито се у погледу архитектонске декорације истиче улаз у зграду. Године 1998. урађена је реконструкција фасаде, а 2009. и унутрашња реконструкција објекта.<ref>{{cite web|title=Dom učenika Petar Drapšin|url=http://www.mirandre.com/dom-ucenika-petar-drapsin|website=Mirandre - Regionalni biznis lider|accessdate = 20. 4. 2018}}</ref>
{{Главни чланак|Дом ученика средњих школа Београд#Дом ученика „Петар Драпшин“}}