Карађорђев трг (Земун) — разлика између измена

[[Слика:Karadjordjev trg.jpg|мини|Карађорђев трг седамдесетих година XX века]]

'''Карађорђев Трг'''

 

За време земунског Градоначелника [[Стевана Марковића]] (седамдесетих година -{XIX}- века), више пута је потезано питање "инундационог терена", односно земљишта од тзв. београдске капије на самом улазу у [[Главну улицу]] до ушца [[Саве]] у [[Дунав]]. Марковић је у више наврата путовао у [[Загреб]] и на крају успешно по град [[Земун]] (још увек у саставу [[Аустро - Угарске]] монархије) окончао преговоре, који је тиме добио око 700 јутара земље. До краја века порушен је југоисточни одмбрамбени зид, и то од бежанијске до београдске капије, чиме је омогућено ширење ка југу.[[Слика:O.S. Svetozar Miletic.jpg|мини|Основна школа „Светозар Милетић“ двадесетих година ХХ века]]

Почетком новог века, на тим новоосвојеним теренима почела је изградња широких, правилних улица са тротоарима од којих је најзначајније било проширење Главне улице ка [[Београду]], тј. железничкој станици Земун, а која се налазила на месту где је данас стамбени блок прекопута хотела "Југославија". То проширење је обухватало данашње Карађорђеву улицу, улицу 22. Октобра, Карађорђев трг.

 

Коначно, у последњој деценији пред [[Други светски рат]], са све бржим културним, привредним и социјалним развојем Земуна детаљно је регулисана траса овог дела доњег града. Занимљиво је да је слично бари Венеција у Београду, и овај део Земуна био често плављен подземним водама [[Дунава]] као и да је био прекривен баруштинама и то све до основне школе "Светозар Милетић".

[[Слика:Ugao Avijaticarskog trga i Karadjordjeve ulice.jpg|мини|Зграда у стилу [[модерне]] на углу Авијатичарског трга и Карађорђеве улице]]

Модернистичка целина (1925 - 1941) овог дела Земуна у потпуности је очувана на левој страни Карађорђеве, улици [[Мирослава Тирша]], као и местимично у улицама 22. Октобар и [[Августа Цесареца]]. Ниједна од ових зграда није страдала у Другом светском рату, и то јер су Силе осовине поштеделе град од бомбардовања због значајног удела Немаца у становништву Земуна.

 

После ослобођења од Немаца, Карађорђев трг је често мењао архитектонски изглед, можда више него и било који део у ужем језгру Земуна. Велика стамбена зграда која је спојила Карађорђеву и улицу 22. Октобра је саграђена још [[1947]]. године по пројекту архитекте [[Драгомира Тадића]], а занимљиво је да је, иако после рата, задржала тзв. предратни начин градње (јака и стабилна структура, занимљиво декорисани улази, велики портали, мали број станова итд...) и није реметила спратност у граду која се (са изузетком команде вазухопловства) сводила на 4 до 5 спрата. Такође, оно што многи Земунци причају јесте да је овај комплекс требало да представља нову зграду општине, или хотел, али да се од тога у последњем тренутку одустало. Последња зграда у целости саграђена пре рата и ослобођења је у Карађорђевој 5.

[[Слика:Karadjordjev trg 1966.jpg|мини|Улица 22. Октобра шездесетих година XX века]]

Занимљиво је такође да овај део трга може мало да подсећа на раскрницу у центру [[Београда]], односно баш као што Дом синдиката дели булевар [[Краља Александра]] на Дечанску и трг [[Николе Пашића]] (и даље [[Теразије]]), тако и зграда која заузима централно место на тргу брутално прекида булевар [[Николе Тесле]], и дели га на поменуте улице 22. Октобра и Карађорђеву (и даље Главну). Оно што је још својеврстан куриозитет, јесте да су дуго година после рата овуда уместо аутобуса "15" и "84" пролазили тролејбуси, који су прво заменили трамвај "14", а затим су и они били замењени аутобусима.

 

На крају, деведесетих година -{XX}- века Карађорђев трг је добио данашњи изглед. Мноштво малих продавница и занатско - угоститељских радњи сместило се дуж паркинга направљеног за аутомобиле станара у солитерима око трга, а неке од њих су попримиле и култни статус, по коме се овај део доњег Земуна распознаје широм [[Београда]].