Муслимани (народ) — разлика између измена

За време постојања [[СФРЈ]], велика већина муслиманског народа била је изразито југословенски оријентисана. Међутим, након трагичне погибије [[Џемал Биједић|Џемала Биједића]], председника [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] (1971-1977), који је као херцеговачки Муслиман био искрени Југословен, водећи кадрови [[СКЈ]] из редова Муслимана почели су да воде опортунистичку политику интересног затварања у оквире републичких граница.<ref>Iva Lučić, "Stavovi Centralnog komiteta Saveza Komunista Jugoslavije o nacionalnom identitetu bosanskih Muslimana/Bošnjaka: između afirmacije, negacije i konfesionalne artikulacije", u: Rasprave o nacionalnom identitetu Bošnjaka: zbornik radova, Sarajevo 2009,. strpp. 97-11597–115</ref> Иако су Муслимани живели не само у Босни и Херцеговини, већ и у појединим крајевима Србије и Црне Горе, као и широм Југославије, партијска елита у Сарајеву је током осамдесетих година у потпуности занемарила потребу за очувањем народног јединства у оквиру Југославије као заједничке државе, чиме је постављена основа за успон [[Партикуларизам|партикуларистичких]] тенденција које су биле фокусиране искључиво на Босну и Херцеговину.<ref>Dženita Sarač, "Neuspjeh sekularizacije i jačanje religijskog identiteta početkom 1980-ih godina u Bosni i Hercegovini", u: Rasprave o nacionalnom identitetu Bošnjaka: zbornik radova, Sarajevo 2009,. strpp. 153-184153–184</ref>