Хрватска дијаспора — разлика између измена

У [[Јужна Америка|Јужну Америку]] Хрвати су почели пристизати [[1870е|1870их1870-их]] година. Најзначајније хрватске колоније до [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] утемељене су у [[Чиле]]у и [[Аргентина|Аргентини]]. У [[Бразил]]у их је највише у [[Сао Пауло|Сао Паолу]]. Хрвата има још и у [[Боливија|Боливији]], [[Перу]]у и [[Уругвај]]у.

Хрвата у Аргентини има преко 250,.000.<ref name="hrmigra"/> Један од најуспјешнијих Хрвата у Аргентини, и истовремено један од првих досељеника, био је [[Никола Михановић]], који је живио у [[Буенос Ајрес]]у. До 1909, око 30 година након што је дошао у Јужну Америку, Михановић је посједовао 350 пловила, укључујући 82 пароброда. До 1918. године, број његових запослених је био око 5000, већином из Далмације. На тај начин Михановић је значајно утицао на изградњу хрватске заједнице у Аргентини.

Хрвати су се највише исељавали у [[Аустралија|Аустралију]] за вријеме 1960их1960-их и 1970их1970-их. 2006. године било је 118.051 становника (0,6%) који су се декларисали као хрватског поријекла.

Хрватска католичка мисија у [[Минхен]]у основана је [[1948]]. године. Са око 43.000 регистрованих вјерника једна је од најстаријих и највећих мисија у [[Немачка|Њемачкој]] за католике Хрвате. Значајно досељавање у Њемачку забиљежено је крајем 1960их1960-их и почетком 1970их[[1970]].их година, када је неколико стотина хиљада Хрвата, у потрази за бољим [[животни стандард|животним условима]], или, у мањем броју, због неслагања са [[реални социјализам|реал-социјалистичким]] режимом, као [[дисидент]]и, напустило простор СФРЈ.