Законик књаза Данила — разлика између измена

Судије, кад сједе на своје мјесто судити, ствари по њиховоме разуму и расушивању разбирати, треба најприје да се спомену што су они глацом народа по вољи Божијој, за судије и управитеље постављени да могу по правди и души судити, и сваки судија треба да пази, на свој учињени завјет и заклетву да не прегази или по хајтеру суди, него по правди маломе и великоме. Судије треба да слушају и једне пак и друге разлоге, и не пуштати прсте или ријечи давуџије, да један другоме у ријеч улази и прекида говор, него кад први изговори, нека други почне говорити, и нека обојица без инада и вике, како може сваки судац њихове говоре разумјети, а ђе потреба којега и припупитати, да опет каже што није први пут чисто изговорио, или да није што заборавио казати, то нека један судац пита, а не сви, и пошто обије стране на милу вољу изговоре сваколике разлоге, тада нека се уклоне да учине судијама слободно мјесто, да они могу све по реду чисто разабрати и птесуду паведну донијети, а иста се пресуда има у судијски записник ставити, да се зна како је осуђено и када је осуђено.