Побожје — разлика између измена

Године 1899. прослава празника Савиндана почела је у православној цркви посвећеној Св. Петки, а служио је поп Анђелко Качаниклијевић. У школи је пресечен славски колач са домаћином славе Митром Стојковићем, и након певача тропара Св. Сави и Светосавске химне, светосавску беседу је изговорио учитељ Трајко Ковачевић.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref>

 

Постојао је српски православни манастир посвећен празнику Благовештењу Пресвете Богородице у Побужју. Припадао је 1897. године Православној Васељенској патријаршији; био у српским рукама. Калуђере у њему је постављала Српска Митрополија. Манастир је као манастирску славу славио празник Малу Госпојину. "То је најлепши а можда и највећи" манастир у Скопској Црној Гори. Лежи северно од села удаљен четврт сата, до којег води пут.

Манастирска порта је ограђена зидом, двориште пространо а у средини је 1897. године огроман стари орах. Ниже ораха је била чесма јаког млаза са хладном питком водом. Поред лековите воде верници су походили светињу и због чудотворне иконе Богородице. По сећању мештана око 1870. године ту је била само једна црквица средњевековна, грађена у исто време када и манастири Св. Арханђел Кучевички и Св. Никита Горњански. Заузимањем вредних Побужана и епитропа Вељка Зенговића, Илије Бајчевића, Митра Стајковића и Ивка Стојановић манастир је обновљен. Храм је повећан, унутра осликан живопис, те направљено више чардака са пространим собама. Када је септембра 1897. године требало да се одржи литургија о манастирској слави, бугарски егзархисти су ометали њено извођење, па је уследио сукоб између Срба и Бугара. Власт је послала војску која је чувала ред и похапсила бугарске виновнике.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref>