Далмати — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Cyrlat: 2 repl; |
||
Ред 4:
На источним обалама [[Јадранско море|Јадранског мора]] се појављују у 4. веку пр. н. е. Били су ратоборно племе, па су узастопни напади Далмата на сусједно илирско племе, [[Римљани|римске]] савезнике, [[Либурни|Либурне]] и [[Стара Грчка|грчке]] колоније на обали, [[Римљани|Римљанима]] послужили као повод за више ратова, чији је циљ био освајање источне обале [[Јадран]]а. Први Далматски рат је трајао од 156. до 155. године пр. н. е. када је римски конзул [[Сципион Насица]] заузео и разорио даламатску пријестолницу ''Делминион'' на [[Дувањско поље|Дувањском пољу]]. Због устанка Делмата идући рат трајао од 119. до 117. године пр. н. е, а водио га је римски конзул [[Цецилије Мател]] ({{јез-ла|Caecilius Matellus}}). Након Другог далматског рата, Даламти су се опоравили и проширили на море, па је у Трећему далматском рату од 78. до 76. године пр. н. е. проконзул [[Гај Косконије]] ({{јез-ла|Caius Cosconius}}) освојио лучки град Салону {{јез-ла|Salonae}}) данашњи [[Солин]].
Након нових устанка Далмата су у римском грађанском рату од 49. до 44. г. пр. н. е.) били савезници [[Помпеј]]а против [[Цезар]]а. Цезаровом побједом формира се моћно [[Римско царство]], те се се већина [[Илири|Илира]] уједињује око ратоборних Далмата у заједничком устанку против римске власти. Илирски устанак је био повод задњем, тј. Четвртом далматском рату који је водио римски [[цар]]а [[Август]] од 34. до 33. године пр. н. е, а који завршава освајањем нове далматске пријестолнице [[Клис]]а ({{јез-ла|Soetovio}}).
[[Категорија:Илири]]
| |||