Приморска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Slika:SlovenianLittoralLocationMap.png|мини|250п|десно|Приморска]]
'''Приморска''' (''Словеначко приморје''; ''Приморска Словенија'') западни је дио [[Словенија|Словеније]]. Овај се појам се као назив крајње сјеверне обале Јадрана користи од [[19.XIX века|века]], а данас је то неслужбена покрајина у Словенији која обухвата подручје [[Нова Горица|Нове Горице]], тезатим, приобални и унутрашњи [[крш]]кикрашки крај. У историјском смислу назив се односи на [[Аустрија|аустријску]] крунску земљу, једну од административних јединица (покрајина) некадашње Царевине [[Аустрија|Аустрије]], [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарска Монархија]]. Главни град је био [[Трст|Триест]] (Трст). Распадом Монархије, [[1918]]. године, покрајина је готово у целиницјелини припала тадашњој Краљевини [[Италија|Италији]], осим острва [[Крк]], које је ушло у састав тадашње Краљевине [[Краљевина Срба Хрвата и Словенаца|Срба Хрвата и Словенаца]].
 
==Географија==
Премда се покрајина назива Приморска, највећи дио њезина данашњег подручја налази се у унутрашњости, одвојен од мора италијанском границом. Приобални дио смјештен је на 46 -{km}- обале Истре. У унутрашњости се смјестила [[Випавска долина]], а између ње и [[Тршћански залив|Тршћанског залива]] започиње кршки крај који се протеже према сјеверозападу, све до долине [[Соча|Соче]]. Кршко подручје обухваћа око 500 -{km}-, од чега тек мањи дио у Италији. Подручје око Нове Горице обично се назива сјеверна Приморска, а протеже се уз долину Соче, све до Толмина. У том дијелу уздиже се већ и високо горје с планинама Крн и Канин. Пријевој [[Вршич]] (1618 -{m}-) означава уједно и границу између Приморске и Горењске.
 
Премда се покрајина назива Приморска, највећи дио њезинањеног данашњег подручја налази се у унутрашњости, одвојен од мора италијанском границом. Приобални дио смјештен је на 46 -{km}- обале Истре. У унутрашњости се смјестила [[Випавска долина]], а између ње и [[Тршћански залив|Тршћанског залива]] започиње кршкикрашки крај који се протеже према сјеверозападу, све до долине [[Соча|Соче]]. КршкоКрашко подручје обухваћаобухвата око 500 -{km}-, од чега текје мањи дио у Италији. Подручје око Нове Горице обично се назива сјеверна Приморска, а протеже се уз долину Соче, све до Толмина. У том дијелу уздижеуздижу се већ и високо горје свисоке планинамапланине Крн и Канин. Пријевој [[Вршич]] (1618 -{m}-) означава уједно и границу између Приморске и Горењске.
Приморска граничи на југоистоку с [[Нотрањска|Нотрањском]], на сјевероистоку с [[Горењска|Горењском]], на западу с [[Италија|Италијом]], а на југу с [[Хрватска|Хрватском]].
 
Приморска граничи на југоистоку сса [[Нотрањска|Нотрањском]], на сјевероистоку сса [[Горењска|Горењском]], на западу сса [[Италија|Италијом]], а на југу сса [[Хрватска|Хрватском]].
Од економских грана, веома је развијен [[туризам]], а [[Копар]], уз [[Трст]] и [[Ријека|Ријеку]], припада међу највеће [[лука|луке]] овог дијела [[Јадран]]а. Усто, развијена је производња прехрамбених производа и безалкохолних пића ([[Фруктал]]), те [[виноградарство]].
 
Од економских грана, веома је развијен [[туризам]], а [[КопарКопер]], уз [[Трст]] и [[Ријека|Ријеку]], припадаспада међу највеће [[лука|луке]] овог дијела [[Јадран]]а. УстоУз то, развијена је производња прехрамбених производа и безалкохолних пића ([[Фруктал]]), текао и [[виноградарство]].
Становништво је мијешано, а у бројним мјестима, уз [[словеначки језик]], у службеној је употреби и [[Италијански језик|Италијански]]. У истарском дијелу Приморске живи и малобројна [[Хрвати|хрватска]] мањина.
 
Становништво је мијешаномјешовито, а у бројним мјестима, уз [[словеначки језик]], у службеној је употреби и [[Италијански језик|Италијански]]. У истарском дијелу Приморске живи и малобројна [[Хрвати|хрватска]] мањина.
Важнији градови Приморске су [[Нова Горица]], [[Копар]], [[Изола]], [[Ајдовшчина]], [[Толмин]], [[Сежана]], [[Бовец]], [[Пиран]].
 
Важнији градови Приморске су [[Нова Горица]], [[КопарКопер]], [[Изола]], [[Ајдовшчина]], [[Толмин]], [[Сежана]], [[Бовец]], [[Пиран]].
==Повијест==
 
Приморску, која се у [[Аустро-Угарска|Аустро-угарској Монархији]] службено називала ''[[Аустријско приморје]]'' (њем. ''Österreichisches Küstenland''), чинила је [[Горишка|Кнежевска грофовија Горица и Градишче]], потом [[Маркгрофовија Истра]], те град [[Трст]]. У [[Први свјетски рат|Првом свјетском рату]] овдје је успостављен [[фронт]] на Сочи, познат по исцрпљујућем рововском рату и тешком италијанском поразу код [[Кобарид]]а. У [[20. вјек|20. вјеку]] тај се назив често ширио и на дијелове [[Крањска|Крањске]], то јест [[Нотрањска|Нотрањске]] који су били под [[Италија|Талијанском]] влашћу. Након [[Други свјетски рат|Другог свјетског рата]] [[СР Словенија|СР Словенији]] унутар [[СФРЈ]] припадају дијелови [[Горишка|Горишке]] и [[Истра|Истре]], који заједно чине неформалну покрајину Приморску. Такво је стање и у независној Словенији.
==Историја==
 
Приморску, која се у [[Аустро-Угарска|Аустро-угарској Монархији]] службено називала ''[[Аустријско приморје]]'' (њем. ''Österreichisches Küstenland''), чинила је [[Горишка|Кнежевска грофовија Горица и Градишче]], потом [[Маркгрофовија Истра]], те град [[Трст]]. У [[Први свјетски рат|Првом свјетском рату]] овдје је успостављен [[фронт]] на Сочи, познат по исцрпљујућем рововском рату и тешком италијанском поразу код [[Кобарид]]а. У [[20.XX вјек|20. вјеку]]вијеку тај назив се назив често ширио и на дијелове [[Крањска|Крањске]], то јест [[Нотрањска|Нотрањске]] који су били под [[Италија|Талијанскомиталијанском]] влашћу. НаконПослије [[Други свјетски рат|Другог свјетског рата]] [[СР Словенија|СР Словенији]] унутар [[СФРЈ]] припадају дијелови [[Горишка|Горишке]] и [[Истра|Истре]], који заједно чине неформалну покрајину Приморску. Такво је стање и у независној Словенији.
 
Понекад се дијелом Приморске држе и они дијелови [[Фурланија-Јулијска крајина|Фурланије-Јулијска крајина]] које претежито насељавају [[Словенци]].