Кичмењаци — разлика између измена

{{fossil range|520|0|ref=<ref name="Peterson2008">{{cite journal | last1 = Peterson | first1 = Kevin J. | last2 = Cotton | first2 = James A. | last3 = Gehling | first3 = James G. | last4 = Pisani | first4 = Davide | date = 27. 04. 2008. | title = The Ediacaran emergence of bilaterians: congruence between the genetic and the geological fossil records | journal = Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences | volume = 363 | issue = 1496 | pages = 1435–1443 | doi = 10.1098/rstb.2007.2233 | pmid=18192191 | pmc=2614224 }}</ref>}}

Кичмењачи традиционално укључују [[слепуље]] које немају одговарајуће пршљенове услед губитка у еволуцији,<ref>{{Cite journal|last=Ota|first=Kinya G.|last2=Fujimoto|first2=Satoko|last3=Oisi|first3=Yasuhiro|last4=Kuratani|first4=Shigeru|date = 25. 011. 2017.|title=Identification of vertebra-like elements and their possible differentiation from sclerotomes in the hagfish|journal=Nature Communications|volume=2|pages=373|doi=10.1038/ncomms1355|issn=2041-1723|pmc=3157150|pmid=21712821}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> иако њихови најближи живи рођаци, пакларе, раде.<ref name=hagfish>{{cite journal|title=Monophyly of Lampreys and Hagfishes Supported by Nuclear DNA–Coded Genes | author=Kuraku |date=December 1999|journal=Journal of Molecular Evolution | volume = 49 | pages = 729–35|doi=10.1007/PL00006595|pmid=10594174|last2=Hoshiyama|first2=D|last3=Katoh|first3=K|last4=Suga|first4=H|last5=Miyata|first5=T|issue=6|displayauthors=1 }} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Међутим, [[Слепуље|слепуља]] поседује лобању. Из тог разлога, -{''subphylum''}- се понекад назива -{''Craniata''}- када се говори о [[Морфологија (биологија)|морфологији]].

Сви кичмењаци изграђују се по основном делу тела [[Хордати|хордата]]: круту [[кост]] која пролази кроз животињу ([[Кичма|кичмени стуб]] и / или ''notochord''),<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=Ben|title=Vertebrates: More on Morphology|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertmm.html|publisher=UCMP|accessdate = 13. 077. 2011.}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> са шупљом цевчицом нервног ткива (кичмене мождине) а ипсод њега се налази [[Crevo (zoologija)|црево]].

Још један рани кичмењак је ''[[Haikouichthys]]''. За разлику од друге фауне која је доминирала Камбријанцима, ове групе су имале основни стадијум кичменог тела: нотохорду, рудиментарни пршљенови и добро дефинисана [[глава]] и [[реп]].<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=B.|title=Vertebrates: Fossil Record|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertfr.html|publisher=UCMP|accessdate = 15. 077. 2011.}}</ref> Сви ови рани кичмењаци нису имали [[чељуст]]и и ослањали су се на храњење близу дна.<ref>{{citeCite book|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author1=Tim Haines, T.|author2=Chambers, P.}}</ref> Група кичмењака несигурне филогеније, конодонта попут малих [[јегуља]], позната су из микрофосила њихових парних зубних сегмената од касног камбријанца до краја Триасика.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1111/j.1469-185X.1999.tb00045.x| last1 = Donoghue | first1 = P. C. J. | last2 = Forey | first2 = P. L. | last3 = Aldridge | first3 = R. J. | date = May 2000 | title = Conodont affinity and chordate phylogeny | url = | journal = Biological Reviews | volume = 75 | issue = 2| pages = 191–251 | pmid = 10881388 }} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>

Први кичмењаци са чељустима појавили су се у најновијем [[Ордовицијум]]у и постали су уобичајени у девонској, често познати као "''Доба риба''".<ref name=britannica1954>{{cite book|title=Encyclopædia Britannica: a new survey of universal knowledge, Volume 17|year=1954|publisher=Encyclopædia Britannica|pagepages=107}}</ref> Две групе кошчаних [[риба]], [[зракоперке]] и [[саркоптеригије]], Приступљено 14. 4. 2018.<ref>{{cite book|title=Biology|year=2004|publisher=Cengage Learning|isbn=978-0-534-49276-2|author=Berg, L.R.|author2=Solomon, E.P. |author3=Martin, D.W. |pagepages=599}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> развиле су се и постале уобичајене. Девонци су такође видели пропаст практично свих безобзирних риба, осим лампреја и тегова, као и ''Placodermi'', група оклопних [[риба]] која је доминирала целим тим периодом од покојног [[Силур]]ија. Девонци су такође видели пораст првих лабиринтодонта, који је био прелазни облик између [[риба]] и [[Водоземци|водоземаца]].

[[Мезозоик|Мезозоични]] кичмењаци, Амниотови разгранати од лабиринтодонта у каснијем периоду карбонизма. Парарептилија и синапсидни амниоти били су чести током касног [[палеозоик]]а, док су дијапсиди постали доминантни током Месозоика. У мору су доминирале кошчане [[рибе]]; [[птице]], изведени облик [[диносаурус]]а, еволуирали су у [[Јура|Јури]].<ref>{{cite book|last=Cloudsley-Thompson|first=J. L.|title=Ecology and behaviour of Mesozoic reptiles|year=2005|publisher=Springer|location=9783540224211|pagepages=6}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Смрт неуронских [[диносаурус]]а на крају [[Креда (периода)|Креде]] дозвољавала ширење [[сисар]]а, који су се развили из терапија, група синапсидних амниота, током касни [[тријас]]ни период.

Већина [[Гмизавци|гмизаваца]] су инсектоједи или месоједи и имају једноставан и кратак дигестивни тракт, будући да су разлагање и пробава меса релативно једноставни. Пробава се одвија спорије него код сисара, што се одражава на њихов нижи метаболизам одмарања (количина калорија коју би једна јединка потрошила када и спавала цели дан и ноћ) и на њихову немогућност да распарчају и сажвачу [[Храна|храну]].<ref>{{cite book|title=Comparative Physiology: Life in Water and on Land; Nutrient requirement and the design and function of guts in fish, reptiles and mammals |year=1986|publisher=Liviana Press/Springer Verlag|idisbn=ISBN 978-0-387-96515-4|url=http://www.google.no/books?hl=no&lr=&id=zuT5z5cPWhcC&oi=fnd&pg=PA181&dq=reptiles+carnivory+gastric&ots=MHgrO9g5DV&sig=egenLtkWuXaLf17he67k0O8ARSY&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|author=Karasov, W.H.|authorlink= |editor= Dejours, P. |editor2= Bolis, L. |editor3= Taylor, C.R. |editor4= Weibel, E.R. |accessdate = 1. 11. 2012 |pages=181–191}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Њихов поикилотермни (хладнокрвни) [[метаболизам]] захтева врло мало [[Енергија|енергије]], што великим гмизавцима попут [[крокодил]]а омогућава да живе и по неколико месеци на само једном великом оброку, споро га [[Варење|варећи]].<ref name=Garnett>Garnett, S.T. (2009): Metabolism and survival of fasting Estuarine crocodiles. ''Journal of Zoology'', No 208, vol 4: pages 493 - 502</ref>

Иако су данашњи гмизавци претежно месоједи, у раном периоду развоја гмизаваца постојало је неколико група које су изродиле [[мегафауна|велике биљоједе]]: у [[палеозоик]]у су то били [[парејасаури]] и [[дисинодонти]] (кладус -{[[Synapsida]]}-), а у [[мезозоик]]у неколико група [[диносаури|диносаура]].<ref name="SahneyBentonFerry2010LinksDiversityVertebrates">{{cite journal | url=http://rsbl.royalsocietypublishing.org/content/6/4/544.full.pdf+html |author= Sahney, S. |author2= Benton, M.J. |author3= Ferry, P.A. |year=2010| title=Links between global taxonomic diversity, ecological diversity and the expansion of vertebrates on land | journal=Biology Letters | doi=10.1098/rsbl.2009.1024 | volume = 6 |format=PDF | issue=4 | pmid=20106856 | pmc=2936204|pages=544–547}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Данас су корњаче претежно биљоједна група гмизаваца, а неколико група агама и игуана се делимично или у потпуности хране биљкама.<ref name=herbivory>{{cite book|last=King|first=Gillian |title=Reptiles and herbivory |year=1996|publisher=Chapman & Hall|location=London |idisbn=ISBN 978-0-412-46110-1|edition=1st}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>

Исхрана птица врло је разнолика, те укључује [[нектар]], [[воће]], [[биљке]], [[семе]]нке, стрвине и многе мале животиње, укључујући и друге птице.<ref name = "Gill">{{Cite book|last=Gill|first=Frank |year=1995|title=Ornithology |publisher=WH Freeman and Co |location=New York |idisbn=ISBN 978-0-7167-2415-5 |pages=}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Будући да птице немају зубе, њихов пробавни систем прилагођен је пробави необрађене хране, коју оне најчешће гутају целу.

Птице које се хране на више различитих начина или имају врло разнолику прехрану називају се генералистима, док се друге, које концентришу време и труд на прибављање појединих типова хране или имају само један начин на који то раде, називају специјалистима.<ref name = "Gill"/> Начини прехране код птица варирају од врсте до врсте. Многе прикупљају инсекте, бескичмењаке, воће или семенке са дрвећа или тла. Неке лове [[Инсекти|инсекте]] изненадним нападом са гране. Оне врсте које се хране инсектима-штеточинама сматрају се благотворним „агентима биолошке контроле“ и њихово се присуство подстиче у програмима биолошке контроле штеточина.<ref name="lwa001">{{Cite web|url=http://lwa.gov.au/files/products/land-water-and-wool/pf061365/pf061365.pdf |title=Birds on New England wool properties – A woolgrower guide |accessdate = 17. 7. 2010 |publisher=Australian Government – Land and Water Australia |work=Land, Water & Wool Northern Tablelands Property Fact Sheet |last=Reid|first=N|format=PDF |year=2006}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Птице које се хране нектаром, као што су [[колибрији]], [[медосаси]], [[лорији]] и други, развили су посебно прилагођене четкасте језике, а код многих се чини да су кљунови коеволуирали искључиво са оним врстама цвећа којим се хране.<ref>{{Cite journal|last=Paton|first=D. C. |date = 1. 4. 1989|title=Bills and tongues of nectar-feeding birds: A review of morphology, function, and performance, with intercontinental comparisons |journal=Australian Journal of Ecology |volume=14 |issue=4 |doi=10.1111/j.1442-9993.1989.tb01457.x |first2=B. G. |last2=Collins|pages=473–506}}</ref> [[Кивији]] и обалске птице имају дуге кљунове којима траже бескичмењаке; кљунови различитих дужина код обалских птица довели су до раздвајања еколошких ниша.<ref name = "Gill"/><ref>{{Cite journal|last=Baker|first=Myron Charles |date = 1. 4. 1973|title=Niche Relationships Among Six Species of Shorebirds on Their Wintering and Breeding Ranges |journal=Ecological Monographs |volume=43 |issue=2 |doi=10.2307/1942194 |first2=Ann Eileen Miller |last2=Baker|jstor=1942194|pages=193–212}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> [[Северни гњурци]], [[ронилице]], [[пингвини]] и [[њорке]] лове плен под водом, користећи крила и ноге за погон,<ref name = "Burger">{{Cite book |last=Schreiber|first=Elizabeth Anne |last2=Burger|first2=Joanna|year=2001|title=Biology of Marine Birds |location=Boca Raton |publisher=CRC Press |idisbn=ISBN 978-0-8493-9882-7|pages=}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> док се ваздушни предатори попут [[блуне|блуна]], [[водомари|водомара]] и [[чигре|чигри]] обрушавају за пленом из ваздуха. [[Пламенци]], три врсте трибуса -{''Prion''}- и неке патке хране се филтрирањем.<ref>{{Cite journal|last=Cherel|first=Yves |year=2002|title=Food and feeding ecology of the sympatric thin-billed ''Pachyptila belcheri'' and Antarctic ''P. desolata'' prions at Iles Kerguelen, Southern Indian Ocean |journal=Marine Ecology Progress Series |volume=228 |doi=10.3354/meps228263 |last2=Bocher|first2=P |last3=De Broyer |first3=C |last4=Hobson|first4=KA|pages=263–81}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref><ref>{{Cite journal|last=Jenkin|first=Penelope M. |year=1957|title=The Filter-Feeding and Food of Flamingoes (Phoenicopteri) |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences |volume=240 |issue=674 |doi=10.1098/rstb.1957.0004 |jstor=92549|pages=401–93}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> [[Гуске]] и [[праве патке]] углавном једу биљке.

Прве бронхије које се гранају од [[душник]]а су десна и лева главна бронхија. Оне су мањег пречника (1 -1,4 cm) од душника (1,8 cm).<ref name="Pocock"/> Ове бронхије улазе у [[плућа]] на сваком [[Корен плућа|хилуму]], где се гранају у уже секундарне бронхије познате као лобарне бронхије, и оне се гранају у уже терцијарне бронхије познате као segmentalне бронхије. Даље поделе сегменталних бронхија (1 до 6 mm у пречнику)<ref name="Kacmarek">{{cite web|last1=Kacmarek|first1=Robert M.|last2=Dimas|first2=Steven|last3=Mack|first3=Craig W.|title=Essentials of Respiratory Care - E-Book|url=https://books.google.se/books?id=FV9PAQAAQBAJ&pg=PA81#v=onepage&q&f=false|publisher=Elsevier Health Sciences|language=en |date = 13. 8. 2013}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> су познате као 4. ред, 5. ред, и 6. ред сегменталних бронхија, или груписане заједно као субсегменталне бронхије.<ref name="Netter">{{cite book|last1=Netter|first1=Frank H.|title=Atlas of Human Anatomy Including Student Consult Interactive Ancillaries and Guides. |year=2014|publisher=W B Saunders Co|location=Philadelphia, Penn.|isbn=978-1-4557-0418-7|edition=6th edition.|pages=200}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref><ref>{{Cite book| last = Maton| first = Anthea| authorlink =

Водоземци или амфибије ([[Латински језик|лат.]] Amphibia) су први становници копна међу кичмењацима ([[копнени кичмењаци]]) и истовремено њихови [[еволуција|еволуционо]] најнижи представници. Прва велика група водоземаца развила се у периоду [[Девон (грофовија)|девона]], пре око 370 милиона година, од [[Саркоптеригије]] сличним [[целеканти]]ма и [[дводихалице|дводихалицама]],<ref name="evoamphib">{{cite web |url=http://sci.waikato.ac.nz/evolution/AnimalEvolution.shtml#evolutionofamphibian |title=Evolution of amphibians |publisher=University of Waikato: Plant and animal evolution |accessdate = 30. 099. 2012}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> код којих су се развила пераја слична ногама, са више зглобова и прстију, што им је омогућавало пузање по морском дну. Неке рибе развиле су примитивна плућа како би могле дисати, будући да су стагнантни базени у девонским [[мочвара]]ма садржавали врло мало кисеоника. Снажним перајама су се такође могле извући из воде на копно уколико је то било потребно. На крају ће се њихова коштана пераја развити у удове те ће оне тиме постати преци свих [[tetrapodi|тетрапода]], у које спадају данашњи водоземци, [[гмизавци]], [[птице]] и [[сисари]]. Унаточ томе што су могле пузати по копну, многе од тих праисторијских тетраподоморфних риба и даље су проводиле већину времена у води. Почеле су развијати плућа, али још увијек су већином користиле шкрге.<ref name="Carroll">{{harvnb|Carroll|1977|pp=405–420}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>

* {{citeCite book |ref= harv| last =Kardong | first =Kenneth V. | authorlink =Kenneth Kardong | title =Vertebrates: Comparative Anatomy, Function, Evolution | edition = second | publisher =[[McGraw-Hill]] | year= 1998 | location =USA | pages =747 pp. | doi = | id =| id=ISBN 0-697-28654-1 }}