Марксизам — разлика између измена

Према филозофском схватању историје, '''марксизам''' полази од претпоставке историјског материјализма који је сажето изражен у Марксовом предговору ''Прилогу критици политичке економије'' из 1859. године: {{цитат|У друштвеној производњи свога живота људи ступају у одређене, нужне, од њихове воље независне односе – односе производње, које одговарају одређеном ступњу развитка њихових материјалних производних снага. Целокупност тих односа производње сачињава економску структуру друштва, реалну основу на којој се диже правна и политичка надградња и којој одговарају одређени облици друштвене свести. Начин производње материјалног живота условљава друштвени, политички и духовни процес живота уопште. Не одређује свест људи њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест. На извесном ступњу свога развитка материјалне производне снаге друштва долазе у противречност са постојећим односима производње, или – што је само правни израз за то – са односима својине у којима су се дотле развијале. Из облика развитка производних снага ти се односи претварају у њихове окове. Тада наступа епоха социјалне револуције. С променом економске основе врши се брже или спорије преврат у читавој огромној надградњи... У општим цртама меогу се азијатски, антички, феудални и савремени буржоаски начин производње означити као наредне епохе економске друштвене формације.||source=}}

 

* третирању материјалних услова људског живота и [[друштвени односи|друштвених односа]] као полазне основе у анализи конкретног друштва у одабраном историјском тренутку

* поставци да [[свест]] људи огледану у њиховој идеологији и култури одражава материјалне услове и односе у производњи, расподели, размени и потрошњи једног друштва

=== Карл Маркс и Фридрих Енгелс ===

 

 

'''Фридрих Енгелс''' је био немачки [[политичка филозофија|политички филозоф]] 19. века. Он је био блиски сарадник Карла Маркса и многе концепције марксизма су настале под његовим упливом.

Први пут су се срели у септембру [[1844]]. Открили су да имају сличне погледе на филозофију и буржоаско друштво те су одлучили да раде заједно, написавши одређен број радова међу које спада -{''Die heilige Familie''}- ([[Света породица]]). Након што је француска влада депортирала Маркса из [[француска|Француске]] у јануару [[1845]]. Енгелс и Маркс су одлучили да се преселе у [[белгија|Белгију]] која је тада омогућавала већу [[слобода изражавања|слободу изражавања]] него неке друге земље у [[Европа|Европи]]. Енгелс и Маркс вратили су се у Брисел јануара [[1846]]. где су засновали комунистички комитет за кореспонденцију.

 

 

После Марксове смрти [[1883]]. године, Енгелс је посветио остатак свога живота уређујући и преводећи Марксове списе. Он је исто тако значајно допринео [[феминистичка теорија|феминистичкој теорији]] видевши као узрок моногамног брака доминацију мушкарца над женом. У том смислу повезује комунистичку теорију са породицом тврдећи да су мушкарци доминирали женама као што је капиталистичка класа доминирала радницима. Енгелс је умро у Лондону [[1895]].

=== Рани утицаји ===

Класични марксизам је био под утицајем различитих мисаоних праваца тога доба:

* '''Немачки филозофи''' у које спадају: [[Имануел Кант]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел]], [[Лудвиг Фојербах]]

* '''Енглески и шкотски политички економисти''' у које спадају: [[Адам Смит]] и [[Дејвид Рикардо]], Вилијем Пети.

Главне идеје Марксовог и Енгелсовог колективног дела укључују:

* [[средства производње|средства за производњу]]: представљају комбинацију [[средства рада|средства за рад]] и [[предмет рада|предмета рада]] које користе радници при изради роба и услуга. У ''средства за рад'' спадају машине, алати, опрема, инфраструктура и „све оне ствари помоћу којих човек делује на предмет рада...“. У ''предмете рада'' спадају сирови материјали и енергије директно преузетих из природе или као полуфабрикати у даљем процесу производње. Средства за производњу сама по себи не стварају нову вредност већ је преносе кроз амортизацију на финални производ. Радна снага ствара новостворену разменску вредност роба и услуга на тржишту. Вредност је изражена друштвено потребним радном времену за њихову производњу и транспорт. а које је са своје стране одређено тренутно доступним степеном продуктивности технологије, технике и знања.

* [[начин производње]]: образује се у дијалектичкој међуповезаности [[производне силе|производних снага]] (средства за производњу, знања, радно становништво) и [[производни односи|производних односа]] (у шта спада власништво, моћ и контролни односи који владају међу члановима друштва често кодификовани кроз правни систем и морална начела; кооперативни радни односи и облици повезивања у процесу производње; односи међу људима и предметима њиховог рада и односи између друштвених класа).

* база и [[надструктура|надградња]]: Маркс и Енгелс користе метафору „база-надградња“ да објасне тоталитет односа у друштву између појединаца, група и класа који се обликују у међусобној дијалектичкој повезаности са материјалном репродукцијом њиховог инвидидуалног и колективног живота, а на чијем битисању израста идеолошко-институционална надградња на основу политичко-правних филозофија и категорија које се кристалишу у једном историјском раздобљу. Бази кореспондира друштвена свест у коју спадају религијске, филозофске, обичајне, етичке, културолошке и остале идеје, појмови и представе. База условљава институционалну надструктуру и друштвену свест. Конфликт између развоја материјалних производних снага и производних односа узрокује друштвене револуције и кретања у економском темељу који ће пре или касније довести до преобликовања целокупне друштвене надструктуре. Али за Маркса процес није једносмеран – рефлексиван је и дијалектичан. База одређује надструктуру у првој инстанци и остаје темељ облика друштвене организације која тада може повратно деловати на базу. Однос између надструктуре и базе се сматра дијалектичним, а не као одељени узрочно-последични однос.

* [[класна свест]]: Класна свест значи самосвест класе о свом месту и интересима у друштвеној структури, а пре свега у материјалној репродукцији друштва. Код радника је она веома битна да би уопште могла да наступи револуција и ослободилачко обарање капитализма. Класна свест владајуће буржоазије је оптерећена фетишистичким категоријама и идеолошким представама што се одражава у њеним блиским књижевним делима, уметничким доживљајима света и људи, научним појмовима, обичајним и моралним праксама, политичким опредељењима и схватањима, правном резоновању итд.

* [[идеологија]]: Без давања опште дефиниције за ''[[Идеологија|идеологију]]'' Маркс је неколико пута користио овај термин да одреди производњу "слике" друштвене стварности. Према Енгелсу, „идеологија је процес постигнут од тзв. мислиоца свесно, тачно је, иако лажном свешћу. Праве мотивишуће силе које га подстичу остају му непознате; другачије то не би био идеолошки процес. Стога замишља лажне или на први поглед мотивирајуће силе“. Због тога што владајућа класа контролише средства за производњу, надградња друштва као и њезина владајућа правна и морална правила ће бити одређена ономе што је у најбољем њиховом интересу. Као што је Маркс рекао славно у ''Немачкој идеологији'', „идеје владајуће класе су у свакој епохи владајуће идеје тј. класа која влада материјалним силама у друштву истовремено влада његовим интелектуалним силама“.<ref>{{cite web|url=http://www.marxists.org/archive/marx/works/1845/german-ideology/ch01b.htm|title=Karl Marx and Friedrich Engels, ''The German Ideology''|last=|first=|date=|website=|publisher=|access-date=}}</ref> Стога је идеологија друштва од изразите важности, јер чини да се класе и поред свог конфликта држе кроз [[лажна свест|лажну свест]] о друштвеној стварности у међусобној хармонији и послушности (као рецимо фетишизам робе за који се сматра да је природни облик прозводње материјалних добара).

* [[историјски материјализам]]: Историјски материјализам је први артикулисао Маркс иако сам није користио тај термин. Он тражи узроке развоја и промена у људским друштвима у материјалној репродукцији и производним односима, а која преко основних категорија на којима почива утиче на низање филозофских, правних, политичких, моралних, религиозних идеја, концепција, установа и институција целокупног друштвеног живота (нпр. друштвене класе, политичке структуре, идеологије).<ref>Bridget O'Laughlin (1975) ''Marxist Approaches in Anthropology'' Annual Review of Anthropology Vol. 4: pp. 341–70 (October 1975) {{doi|10.1146/annurev.an.04.100175.002013}}.<br />William Roseberry (1997) ''Marx and Anthropology'' Annual Review of Anthropology, Vol. 26: pp. 25–46 (October 1997) {{doi|10.1146/annurev.anthro.26.1.25}}</ref><ref>S. L. Becker (1984) "Marxist Approaches to Media Studies: The British Experience", Critical Studies in Mass Communication, 1(1): pp. 66–80.</ref> Однос између материјалне базе и друштвене надградње је дијалектичан, што значи да ови чиниоци међусобно утичу једни на друге и прожимају се кроз своје функционисање, с тим што материјална производња, расподела, размена и потрошња дају архитектуру, обим, начело, услов и границе деловања друштвене наградње.

* [[политичка економија]]: Термин политичка економија је неколико векова пре Маркса значио проучавање услова под којим је организована материјална производња људи у држави капиталистичког друштва. Политичка економија стога проучава механизам, структуре и институције материјалне репродукције која се одвија кроз тржишта, акумулацију капитала и оплођавање вредности. Маркс је критиковао класичну политичку економију и њене категорије као специфичан вид идеологије капиталистичког друштва и самонаметнутних фетишистичких представа о буржоаском друштву.

* [[експлоатација]]: Маркс експлоатацију радничке класе од стране буржоазије види као инхерентно својство и кључни елемент капитализма и слободног тржишта. Робе добијају своју разменску вредност на основи друштвено потребних радних часова за своју поризводњу, а који су са своје стране одређени тренутно доступном продуктивном технологијом. Робе се продају на тржишту за новац који се акумулише у рукама капиталисте. Профит који је присвојио капиталиста је разлика између вредности производа добијене од уложених просечних друштвено потребних радних часова радника и наднице коју радник прима за продају своје радне снаге; другим речима, на темељу плаћања радника мање од пуне вредности који је он остварио својим радом, капиталистичка класа присваја вишак вредности путем реализације роба на тржишту. Вишак вредности се даље дели на профит, камату и ренту, а један његов део чине и порези. Буржоаска политичка економија и савремена економика вођена маргинализмом оспоравају да се на овакав начин капитал оплођује и увећава. За профит се узима да је настао повољном констелацијом понуде и потражње на тржишту, али је Маркс у својим радовима непрестано побијао такво становиште, указујући да понуда и потражња могу имати само редистрибутивни ефекат на укупно новостворену вредност. Што би се добило на једној страни, на другој би се изгубило, а свакодневна пракса економског живота указује да се продуктивност технике и рада стално повећава уз пратеће увећање вредности укупног националног дохотка. Упркос тврдњама савремене економске науке да раст плата и доходака прати увећавање продуктивности рада, многобројне студије показују да цена рада видно заостаје за продуктивношћу, што указује на исправност Марксових постулата о експлоатацији рада под маском слободне тржишне размене.

* [[отуђење]]: Маркс спомиње отуђење људи од људске природе у производном процесу али и у целокупном друштвеном животу капитализма. Отуђење описује објективне услове особе у буржаоском друштву и није нужно да неко верује или се осећа да је отуђен, да би само отуђење постојало.

 

 

Маркс описује неколико друштвених класа у капитализму:

* [[пролетаријат]]: представља велику масу становништва која је лишена средстава за производњу и принуђена је да продаје радну снагу ради одржања свога живота и живота својих породица, обављајући најамни рад путем кога капиталиста црпи вишак вредности који га радник додаје робама у процесу производње. Према Марксу, капиталистички начин производње непрекидно ствара услове под којим буржоазија искориштава пролетаријат, због чињенице да машине, техника, материјали, природна богатства и крајњи производ добијају облик приватног капитала који се стално акумулише у рукама својих поседника.<ref>{{cite book|last1=Engels|first1=Friedrich|authorlink1=Friedrich Engels|title=Manifesto of the Communist Party|date=1888|location=London|pages=Footnote|url=https://www.marxists.org/archive/marx/works/1848/communist-manifesto/ch01.htm#a1|accessdate = 15. 3. 2015}}</ref>

* [[buržoazija|буржоазија]]: чине је власници земље и средстава за производњу, који новчаним капиталом купују радну снагу, чијом се експлоатацијом извлачи вишак вредности у облику профита, камате и ренте. Ове последње категорије стицања дохотка јесу основица за поделе међу слојевима унутар буржоазије и њихове опречне интересе.

 

 

Маркс је идентификовао и друге класе као:

* [[лумпенпролетаријат]]: сиромаси, болесници, инвалиди, бескућници, сирочад, удовице, криминалци, вагабунди, просјаци итд. Људи који су на друштвеној маргини и који су принуђени да се продају било коме да би преживели. Они су настали као последица првобитне акумулације капитала, као што је био случај са некадашњим британским кемтовима који су избачени са општинске земље и феудалних имања на којима су вековима живели. Лумпенпролетеријат се стално обнавља захваљујући флуктуацијама капиталистичке акумулуације у току даљег развоја капитализма.

* [[земљопоседници]]: Класа људи који су су чинили некадашњу аристократију, наследивши посед из феудалних времена, стичу богатство и моћ захваљујући ренти коју убиру из вишка вредности, а који се остварује у производном процесу експлоатацијом радне снаге у индустрији под конотролом капиталиста или пак директном експлоатацијом рада сељаштва на земљи која је под закупом.

* [[сељаштво]] и [[Пољопривреда|пољопривредници]]: Ову класу је гледао као неорганизовану и подложну реакционарним расположењима за револуцију. Веровао је и да ће та класа нестати претварањем земљорадње у крупну монополистичку пољопривредну производњу под утицајем концетрације и централизације капитала, и да ће већина њих постати индустријски пролетаријат или резервна армија рада.

 

# ''[[Капитализам]]'': успоставља се владајућа класа капиталиста која располаже новчаним капиталом и средствима за производњу на основу којих експлоатише радничку класу под фикцијом слободног уговора.

# ''[[Диктатура пролетаријата]]'': означава прелазан период социјализма у коме радници јачају класну свест, [[пролетерска револуција|збацују]] капиталисте и преузимају контролу над [[социјалистичка држава|државом]], природним ресурсима и средствима за производњу.

 

== Марксистичке школе мисли ==

 

== Литература ==

{{refbegin|2}}

* [[Jon Elster]], ''An Introduction to Karl Marx''. Cambridge, England, 1986.

* Michael Evans, ''Karl Marx''. London, 1975.

* Stefan Gandler, [http://www.brill.com/products/book/critical-marxism-mexico ''Critical Marxism in Mexico: Adolfo Sánchez Vázquez and Bolívar Echeverría''], Leiden/Boston, Brill Academic Press, 467 pages. {{page|year=2015|isbn=978-90-04-22428-5|pages=}}

* {{cite encyclopedia |last1=Prychitko|first1=David L. |authorlink1= David Prychitko |last2= |first2= |authorlink2= |editor= [[David R. Henderson]] (.) |encyclopedia=[[Concise Encyclopedia of Economics]] |title=Marxism |url=http://www.econlib.org/library/Enc/Marxism.html |year=2008|edition= 2nd |publisher=[[Library of Economics and Liberty]]}}

* [[Cedric Robinson|Robinson, Cedric J.]]: ''Black Marxism: The Making of the Black Radical Tradition'', 1983, Reissue: Univ North Carolina Press, 2000

* [[R. J. Rummel|Rummel, R.J.]] (1977) ''[http://www.hawaii.edu/powerkills/NOTE12.HTM Conflict In Perspective]'' Chap. 5 ''[http://www.hawaii.edu/powerkills/CIP.CHAP5.HTM Marxism, Class Conflict, and the Conflict Helix]''

* Shenfield, S.D. ''[[Владислав Бугера|Vladislav Bugera]]:'' [https://web.archive.org/web/20081112101246/http://www.cdi.org/russia/johnson/2008-204.cfm ''Portrait of a Post-Marxist Thinker'']

 

{{refend}}