Звезда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 17:
| title = Late stages of evolution for low-mass stars
| publisher = Rochester Institute of Technology
| accessdate = 4. 8. 2006 }}</ref> али и пред тога су много мање густине него Сунце. Једна од најмасивнијих звезда је [[Ета Прамца]] чија је маса 100-150 пута већа од Сунчеве.
 
Стеларна астрономија проучава звезде и појаве које показују различити облици/развојна стања звезда. Многе су зезде су силама гравитације повезане са другим звездама формирајући тако [[двојне звезде]] (бинарне звезде).<ref name="iben">{{cite journal
Ред 23:
| title=Single and binary star evolution
| journal=Astrophysical Journal Supplement Series
|year=1991| volume=76 |pages=55–114| bibcode=1991ApJS...76...55I
| doi=10.1086/191565 }}</ref> Такође постоје и веће звездане групе познате као [[звездана јата]] или кластери. Звезде нису једнолико распршене у [[Свемир]]у већ се групишу у још веће звездане групе познате као [[галаксија|галаксије]]. Обичну галаксију сачињавају билиони звезда.<ref>{{Cite book
| bibcode=1991ApJS...76...55I
| doi=10.1086/191565 }}</ref> Такође постоје и веће звездане групе познате као [[звездана јата]] или кластери. Звезде нису једнолико распршене у [[Свемир]]у већ се групишу у још веће звездане групе познате као [[галаксија|галаксије]]. Обичну галаксију сачињавају билиони звезда.<ref>{{Cite book
| author=Holton, Gerald James| author2=Brush, Stephen G.
| title=Physics, the human adventure: from Copernicus to Einstein and beyond
Линија 49 ⟶ 48:
| journal=The Astrophysical Journal |year=2003| volume=583
| issue=2 |pages=1024–1039| bibcode=2003ApJ...583.1024S
| doi=10.1086/345408 |arxiv = astro-ph/0210128 }}</ref>
|-
| [[Сунчева луминозност]]:
Линија 59 ⟶ 58:
| title=Influence of surface layers on the seismic estimate of the solar radius
| journal=Solar Physics | date=1999
| volume=186 | issue=1/2 |pages=1–11| bibcode=1999SoPh..186....1T | doi = 10.1023/A:1005116830445
| bibcode=1999SoPh..186....1T | doi = 10.1023/A:1005116830445
}}</ref>
|}
Линија 67 ⟶ 65:
 
== Формација и еволуција ==
[[Датотека:star life cycles red dwarf en.svg|thumbмини|350px|Стеларна еволуција звезда мале масе (леви циклус) и велике масе (десни циклус), са примерима]]
[[Датотека:Sirius A and B artwork.jpg|мини|250п|Бели патуљак]]
 
Линија 85 ⟶ 83:
| issue=1 |pages=57–115| doi=10.1146/annurev.astro.41.011802.094844
| bibcode=2003ARA&A..41...57L
|arxiv = astro-ph/0301540 }}</ref> Гравитациона нестабилост покреће ударне таласе из [[супернова|супернове]],<ref name="sunshine">{{cite web
|last=Bahcall| first = John N.
| date = 29. 6. 2000
| url = http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/articles/fusion/index.html
| title = How the Sun Shines | publisher = Nobel Foundation
| accessdate = 30. 8. 2006 }}</ref> а густина материје је још мања од земаљске [[вакуумска комора|вакуумске коморе]].
 
Звезде проводе око 90% свога „живота“ трошећи [[водоник]] у процесу [[Нуклеарна фузија|фузије]] да би произвеле [[хелијум]] у реакцијама под високим притиском у близини језгра. За овакве звезде се каже да су то звезде [[главни низ|главног низа]].
Линија 102 ⟶ 100:
| title = Stellar Evolution & Death
| publisher = NASA Observatorium
| accessdate = 8. 6. 2006 }}</ref>
 
Код већих звезда фузија се одвија док се не заврши сажимање узрокујући експлозију те звезде и настанак [[супернова|супернове]]. Ово је једини космички процес који се дешава током људског века. Током историје су опсервиране као „нове звезде“ којих није било пре. Већина звездане материје се распрши током експлозије формирајући маглице (попут [[Месје 1|Рак маглине]]), а њени остаци колабрирају у [[неутронска звезда|неутронску звезду]] ([[пулсар]] или [[рендгенски распршивач]], или у случају већих звезда у [[црна рупа|црну рупу]].
Линија 133 ⟶ 131:
 
== Структура ==
[[Датотека:Star types.svg|right|thumbмини|Унутрашње структуре [[Главни низ|звезда главног низа]], конвекционе зоне са кружним стрелицама и радијативне зоне са црвеним блицевима. Лево је [[црвени патуљак]] мале масе, у центру је [[жути патуљак]] средње величине и десно је масивна [[Харвардска спектрална класификација|плаво-вела звезда главног низа]].]]
 
Унутрашњост стабилне звезде је у стању [[хидростатичка равнотежа|хидростатичке равнотеже]]: силе у било којој малој запремини су скоро прецизно уравнотежене. Балансиране силе су: гравитациона сила која је усмерена ка унутрашњости и сила која делује у супротном смеру услед [[градијент]]а притиска унутар звезде. Градијент притиска се успоставља путем температурног градијента плазме; спојашњи део звезде је хладнији од језгра. Температура језгра звезде главног низа или гигантске звезде је бар реда 10<sup>7</sup> [[келвин|K]]. Резултирајућа температура и притисак у језгру где водоник сагорева је довољна да дође до [[нуклеарна фузија|нуклеарне фузије]] и довољно енергије се производи да би се спречио даљи колапс звезде.<ref name="hansen">{{Cite book|last1=Hansen| first1=Carl J. |last2=Kawaler| first2=Steven D. |last3=Trimble| first3=Virginia | title=Stellar Interiors | publisher=Springer |year=|isbn=978-0-387-20089-7|pages=32–33}}</ref><ref name="Schwarzschild">{{citeCite book|last=Schwarzschild|first=Martin| title=Structure and Evolution of the Stars | publisher=Princeton University Press |year=1958|isbn=978-0-691-08044-4}} Note: Book republished by Dover as. {{page|year=2004|isbn=978-0-486-61479-3|pages=}} but. ISBN in the cite book template is the one as published by Prin. Univ. Press</ref>
 
При спајању атомских нуклеуса у језгру зведе, они емитују енергију у облику [[Гама зраци|гама зрака]]. Ти фотони формирају интеракције са окружујућом плазмом, додајући термалну енергију у језгро. Звезде главног низа конвертују водоник у хелијум, креирајући споро али постојано хелијум у језгру. Коначно садржај хелијума постаје предоминантан и долази до престанка ослобађања енергије у језгру. Након тога, код звезда са више од 0.4 {{Солар масс}}, фузија се одвија у споро експандирајућој љусци око хелијумског језгра.<ref>{{cite web | url = http://aether.lbl.gov/www/tour/elements/stellar/stellar_a.html | title = Formation of the High Mass Elements | publisher = Smoot Group | accessdate = 11. 7. 2006 }}</ref>
 
== Начини реакција нуклеарне фузије ==
Линија 147 ⟶ 145:
| title=Main Sequence Stars
| publisher=The Astrophysics Spectator
| accessdate = 10. 10. 2006 }}</ref>
 
Разне реакције нуклеарне фузије се одвијају у унутрашњости звезданих језгара, зависно од њихове масе и хемијског састава (в. [[стеларна нуклеосинтеза]]).
Линија 166 ⟶ 164:
| journal=Astronomy and Astrophysics Supplement
|year=2000| volume=141
| issue=3 |pages=371–383| doi=10.1051/aas:2000126 |arxiv = astro-ph/9910164 |bibcode = 2000A&AS..141..371G}}</ref>
| doi=10.1051/aas:2000126 |arxiv = astro-ph/9910164 |bibcode = 2000A&AS..141..371G }}</ref>
|-
| Неон ||style="text-align: center;"| 8
Линија 199 ⟶ 196:
У масивним звездама, тежи елементи такође могу да сагоревају у контрактујућем језгру путем [[Процес неонског сагоревања|процеса неонског сагоревања]] и [[Процес кисеоничног сагоревања|процеса кисеоничног сагоревања]]. У финалном стадијуму процеса звездане нуклеосинтезе долази до [[Процес сагоревања силицијума|процеса сагоревања силицијума]] који доводи до продукције стабилног изотопа гвожђа-56. Фузија се не може даље одвијати, изузев путем [[ендотермног]] процеса, тако да се након тога енергија може ослободити само путем гравитациониг колапса.<ref name="synthesis" />
 
Доња табела илуструје количине времена које се неопходне за звезду са 20 {{Solar mass}} да конзумира сво своје нуклеарно гориво. Као звезда О-класе, она има 8 пута већи радијус и 62,.000 пута већу луминозност.<ref>{{cite journal |last1=Woosley| first1=S. E. |last2=Heger| first2=A. |last3=Weaver| first3=T. A. | title=The evolution and explosion of massive stars | journal=Reviews of Modern Physics |year=2002| volume=74 | issue=4 | bibcode=2002RvMP...74.1015W | doi = 10.1103/RevModPhys.74.1015|pages=1015–1071}}</ref>
{{-}}
{| class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto;"
Линија 240 ⟶ 237:
 
== Дистрибуција ==
[[Датотека:Sirius A and B artwork.jpg|лево|thumbмини|[[Бели патуљак]] у орбити око [[Сиријус]]а (уметнички приказ).]]
 
Звезде нису равномерно раширене по свемиру, него су нормално груписане у галаксије заједно са интерстеларним гасом и прашином. Типична галаксија садржи стотине милијарди звезда, и има више од 100 милијарди (10<sup>11</sup>) галаксија у [[Видљиви свемир|видљивом свемиру]].<ref>{{cite web |title=What is a galaxy? How many stars in a galaxy / the Universe? |publisher=Royal Greenwich Observatory |url=http://www.rmg.co.uk/explore/astronomy-and-time/astronomy-facts/faqs/what-is-a-galaxy-how-many-stars-in-a-galaxy-how-many-stars/galaxies-in-the-universe |accessdate = 18. 7. 2006}}</ref> Године 2010, једна процена броја звезда у видљивом свемиру је била 300 [[секстилион]]а ({{nowrap|3 × 10<sup>23</sup>}}).<ref>{{cite news
Линија 265 ⟶ 262:
| accessdate = 16. 7. 2006}}</ref>
 
Најближа звезда Земљи, осим Сунца, је [[Проксима Кентаури]], која је удаљена 39.9 трилиона километара, или 4.2 светлосне године. Путујући орбиталном брзином [[Спејс-шатл]]а (8 km у секунди — скоро 30,.000 km на сат), било би потребно скоро 150.000 година да се досегне.<ref>3.99 × 10<sup>13</sup> km / (3 × 10<sup>4</sup> km/h × 24 × 365.25) = 1.5 × 10<sup>5</sup> years.</ref> То је типична стеларна сепарација у [[Галактички диск|галактичким дисковима]].<ref>{{cite journal |last1=Holmberg|first1=J. |last2=Flynn|first2=C. |title=The local density of matter mapped by Hipparcos |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=313 |issue=2 |year=2000|bibcode=2000MNRAS.313..209H |doi= 10.1046/j.1365-8711.2000.02905.x |arxiv= astro-ph/9812404|pages=209–216}}</ref> Звезде могу да буду знатно ближе једна другој у центрима галаксија и у [[Збијено звездано јато|глобуларним кластерима]], или далеко удаљеније у [[Спирална галаксија|галактичким спиралама]].
 
Услед релативно огромних растојања између звезда изван галактичког језгра, сматра се да су колизије између звезда ретке. У гушћим регионима као што је језгро глобуларног кластера или галактички центар, колизије су чешће.<ref name="DarkMatter">{{cite news |title= Astronomers: Star collisions are rampant, catastrophic |publisher= CNN News |date = 2. 6. 2000 |url= http://archives.cnn.com/2000/TECH/space/06/02/stellar.collisions/ |archiveurl= https://web.archive.org/web/20070107140146/http://archives.cnn.com/2000/TECH/space/06/02/stellar.collisions/ |archivedate = 7. 1. 2007 |accessdate = 21. 1. 2014}}</ref> Такве колизије могу да произведу такозване [[звезде плавог заостајања]]. Те абнормалне звезде имају вишу температуру површине него друге главне секвенце звезда са истим сјајом у кластеру коме припадају.<ref>{{cite journal |display-authors= 1 |first1= J. C. |last1= Lombardi, Jr. |last2=Warren|first2= J. S. |last3=Rasio|first3= F. A. |last4=Sills|first4= A. |last5=Warren|first5= A. R. |title= Stellar Collisions and the Interior Structure of Blue Stragglers |journal= The Astrophysical Journal |year=2002|volume= 568 |issue= 2 |bibcode= 2002ApJ...568..939L |doi= 10.1086/339060|arxiv= astro-ph/0107388|pages=939–953}}</ref>
Линија 281 ⟶ 278:
{{reflist|2|refs=
 
<ref name=bl_disclaimer>{{cite web | title=Disclaimer: Name a star, name a rose and other, similar enterprises | work=British Library | publisher=The British Library Board | url=http://www.bl.uk/names.html | archiveurl=https://web.archive.org/web/20100119033625/http://www.bl.uk/names.html | archivedate = 19. 1. 2010 | accessdate = 29. 6. 2010 }}</ref>
 
<ref name=Bond-140283>
Линија 290 ⟶ 287:
|doi=10.1088/2041-8205/765/1/L12
|journal=[[The Astrophysical Journal Letters]]
|volume=765 |pages=L12 |issue=1
|arxiv=1302.3180
|bibcode=2013ApJ...765L..12B
Линија 298 ⟶ 295:
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=Schwarzschild|first=Martin| title=Structure and Evolution of the Stars | publisher=Princeton University Press |year=1958|isbn=978-0-691-08044-4}} Note: Book republished by Dover as. {{page|year=2004|isbn=978-0-486-61479-3|pages=}} but. ISBN in the cite book template is the one as published by Prin. Univ. Press
* {{Cite book |ref= harv|last1=Hansen| first1=Carl J. |last2=Kawaler| first2=Steven D. |last3=Trimble| first3=Virginia | title=Stellar Interiors | publisher=Springer |year=|isbn=978-0-387-20089-7|pages=32–33}}
* {{Cite book
Линија 315 ⟶ 313:
|isbn=978-0-8135-2908-0}}
{{refbegin|2}}
* {{citeCite book |ref= harv| first1=Cliff |last1=Pickover|year=2001|title=The Stars of Heaven | publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-514874-9}}
* {{citeCite book |ref= harv| first1=John |last1=Gribbin| first2=Mary |last2=Gribbin|year=2001| title=Stardust: Supernovae and Life—The Cosmic Connection | publisher = Yale University Press |isbn=978-0-300-09097-0}}
* {{cite book|ref= harv|last=Hawking|first=Stephen| title=A Brief History of Time | authorlink=Stephen Hawking |year=1988| publisher=Bantam Books |isbn=978-0-553-17521-9}}
* S.W. Stahler & F. Palla: ''The Formation of Stars.'' WILEY-VCH, Weinheim. {{page|year=2004|isbn=978-3-527-40559-6|pages=}}
Линија 326 ⟶ 324:
* J.Bennett, M.Donahue, N.Schneider, M.Voith: ''Astronomie (Kapitel 14–16)'', Hsg. Harald Lesch, 5. Auflage (1170 S.), Pearson-Studienverlag, München-Boston-Harlow-Sydney-Madrid 2010
* Thassilo von Scheffer, ''Die Legenden der Sterne'', 1939.
* {{Cite book |ref= harv|last=Forbes|first=George| title=History of Astronomy| publisher=Watts & Co. (Free e-book from Project Gutenberg) | location = Londra |year=1909| url=http://www.gutenberg.org/etext/8172 }}
* {{Cite book |ref= harv|last=Unsöld|first=Albrecht| title=The New Cosmos | publisher=Springer-Verlag | location =New York |year=1969| language = en }}
* {{Cite book |ref= harv| last= Shipman| first = H. L. | title= L'Universo inquieto. Guida all'osservazione a occhio nudo e con il telescopio. Introduzione all'astronomia| editor= Zanichelli| location = Bologna |year=1984|isbn=978-88-08-03170-9}}
* {{Cite book |ref= harv| autor= Stephen Hawking | autor-link = Stephen Hawking | title=A Brief History of Time|year=1988| publisher=Bantam Books |isbn=978-0-553-17521-9| language = en}}
* {{Cite book |ref= harv|last = Reeves| first = H. | title= L'evoluzione cosmica| publisher= Rizzoli–BUR| location = Milano |year=2000|isbn=978-88-17-25907-1}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Gribbin|first=John|last2=Gribbin|first2=Mary|year=2001| title=Stardust: Supernovae and Life—The Cosmic Connection | publisher = Yale University Press |isbn=978-0-300-09097-0| language =en}}
* {{Cite book |ref= harv|last = AA.VV | title= L'Universo - Grande enciclopedia dell'astronomia| editor = De Agostini| location = Novara |year=2002}}
* {{Cite book |ref= harv|last = Gribbin| first= J. | title= Enciclopedia di astronomia e cosmologia| editor = Garzanti| location = Milano |year=2005|isbn=978-88-11-50517-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last = Owen| first = W. |display-authors=etal | title= Atlante illustrato dell'Universo| editor = Il Viaggiatore| location = Milano |year=2006|isbn=978-88-365-3679-5}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Звезда