Грабовац (Звечан) — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
Село Грабовац се налази на магистралном путу [[Косовска Митровица]]-[[Краљево]], на 5 -{km}- од Косовске Митровице и 2 -{km}- северно од Звечана. Кроз Грабовац протиче река [[Ибар]], док се са друге стране ослања на брдо (иза којег лежи [[манастир Соколица]] из 14. века) испод врха који се зове Госпођин врх, а познат је и као Љуљашка. Брдо које се налази изнад села назива се Госпођин врх, управо због манастира Соколица, који је посвећен пресветој Богородици. Мештани то брдо још и називају Љуљашка, због стена на самом врху, које се и при најмањем ветру љуљају. Већина кућа је подигнута дуж магистаралног пута. Грабовац је подељен на три мале: Савић мала(у средини), Катић мала (према Краљеву) и „под крај“ или Морачани (према Косовској Митровици). Сеоска слава је свети цар Константин и царица Јелена. Најчешћа слава међу Грабовачким породицама је [[Лука Јеванђелиста|Свети Лука]].
 
По присуству [[Птица грабљивица|грабљивица]] из птичијег света Грабовачки и Рударачки крш се међу најпознатијим локалитетима ових ретки врста на нашем подручју. Овде се, још увек, гнезде: [[орао]], [[јастреб]], [[мишар]] и [[сиви соко]]. Опстанку ових ретких грабљивица допринеле су неприступачне литице ова два крша, који су у летњим месецима честа "мета" заљубљеника врлети природе. Путнике намернике који одлазе у [[Манастир Соколица|манастир Соколицу]] скоро свакодневно, са "прописне" висине готово редовно "прати" неки [[орао]] или [[јастреб]].
 
== Историја ==
Под називом Грабовац не помиње се у Светостефанској повељи [[Стефан Урош II Милутин|Краљакраља Милутина]] из [[1313]]. године, али и данас се плодна равница поред реке Ибар назива „ Бано поље“. Село се спомиње у турском дефтеру у области [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]], где се каже да има 25 домаћинства.
По једном од народних предања село је под присилом исељено током велике сеобе [[1690]]. године, а повратак српског становништва на вековна огњишта започиње крајем [[18. век]]а. По другом предању село је било живо и после [[Велике сеобе Срба|велике сеобе Срба]] [[1690]].
 
Порекло становништва по родовима:<ref>(Петар Ж. Петровић: ''Рашка''– издање 2010. године.)</ref>
* '''Савићи''' ('''Милетићи''', '''Живковићи''', '''Радосављевићи''', '''Раденковићи''', '''Михајловићи'''. Један род са Савићима су Јевтићи, Пицтићи и Миљковићи). Оснивачи Грабовца. Населили се крајем [[18. век]]а са [[Бајгора|Бајгоре]], под притиском Шаљана. У [[Бајгора|Бајгору]] се доселили крајем [[17. век]]а из околине [[Мојковац|Мојковца]]. Пореклом су Тарски Никшићи. Славе Лучиндан.
 
* '''Катићи''' ('''Милутиновићи''', '''Јокићи''', '''Миловићи'''). Дошли пола века након Савића из Војмислића. Старином су [[Ровчани]]. Слава Лучиндан.
*'''Савићи''' ('''Милетићи''', '''Живковићи''', '''Радосављевићи''', '''Раденковићи''', '''Михајловићи'''. Један род са Савићима су Јевтићи, Пицтићи и Миљковићи). Оснивачи Грабовца. Населили се крајем [[18. век]]а са [[Бајгора|Бајгоре]], под притиском Шаљана. У [[Бајгора|Бајгору]] се доселили крајем [[17. век]]а из околине [[Мојковац|Мојковца]]. Пореклом су Тарски Никшићи. Славе Лучиндан.
* '''''Брђани-'''''Недељковићи''', '''Милентијевићи''', '''Ракићи'''. Дошли након [[1878]]. из [[Житковац (Звечан)|Житковца]], а у [[Житковац (Звечан)|Житковац]] из [[Влахиње (Косовска Митровица)|Влахиње]]. Родоначелник им се звао Максим. Славе Св. Враче.
 
* '''''Морачани'''''- '''Милићевићи''' и '''Јевремовићи'''. Дошли крајем [[19. век]]а из [[Велико Рударе|Рудара]], а у [[Велико Рударе|Рударе]] из Борчана. Славе Аранђеловдан.
*'''Катићи''' ('''Милутиновићи''', '''Јокићи''', '''Миловићи'''). Дошли пола века након Савића из Војмислића. Старином су [[Ровчани]]. Слава Лучиндан.
* '''Милосављевићи'''- ушли у Катиће. Довео их ага из [[Жеровница|Жеповнице]]. Славе славу Катића, али и очинску Спасовдан.
 
* '''Христов'''- [[Бугари]]. Доселили се после [[Други светски рат|другог светског пата]] из околине [[Димитровград]]а. Славе Никољдан.
*'''''Брђани-'''''Недељковићи''', '''Милентијевићи''', '''Ракићи'''. Дошли након [[1878]]. из [[Житковац (Звечан)|Житковца]], а у [[Житковац (Звечан)|Житковац]] из [[Влахиње (Косовска Митровица)|Влахиње]]. Родоначелник им се звао Максим. Славе Св. Враче.
* '''Ђокићи'''-досељени из [[Житковац (Звечан)|Житковца]].
 
* '''Радовановићи'''-из [[Липовица (Звечан)|Липовице]].
*'''''Морачани'''''- '''Милићевићи''' и '''Јевремовићи'''. Дошли крајем [[19. век]]а из [[Велико Рударе|Рудара]], а у [[Велико Рударе|Рударе]] из Борчана. Славе Аранђеловдан.
 
*'''Милосављевићи'''- ушли у Катиће. Довео их ага из [[Жеровница|Жеповнице]]. Славе славу Катића, али и очинску Спасовдан.
 
*'''Христов'''- [[Бугари]]. Доселили се после [[Други светски рат|другог светског пата]] из околине [[Димитровград]]а. Славе Никољдан.
 
*'''Ђокићи'''-досељени из [[Житковац (Звечан)|Житковца]].
 
*'''Радовановићи'''-из [[Липовица (Звечан)|Липовице]].
 
== Демографија ==
Према проценама из [[2009]]. године које су коришћене за попис на Косову [[2011]]. године, ово насеље је имало 545 становника, већина [[Срби]].<ref name="stats3">{{cite web|title=Composition ethnique 2009|publisher=|url=http://pop-stat.mashke.org/kosovo-north-ethnic-loc2009.htm|accessdate=10. април4. 2018.|ref=stats3}}</ref><ref>На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.</ref>
 
{{Demography
|}
</center>
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.selograbovac.com Интернет презентација села]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
{{Општина Звечан}}
1.572.075

измена