Грабовац (Звечан) — разлика између измена

Грабовац (Звечан) (уреди)

Верзија на дан 22. април 2018. у 07:29 ч.

37 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
Разне исправке
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (Разне исправке)
{{Друго значење3|Грабовац}}
{{Насељено место у Србији
| место=Грабовац
| слика=
| опис_слике=
| грб=
| покрајина=Косово и Метохија
| округ=Косовскомитровачки
| општина=Звечан
| надм висина=861
| популација={{decrease}}545
| поштански код=38227
| позивни број=+381 (0)28
| регистарска ознака=KM
| гшир=42.9336
| гдуж=20.8403
}}
'''Грабовац''' ({{Јез-алб|Graboc}}) је насеље у [[општина Звечан|општини Звечан]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Грабовац површине 260 -{ha}-, по општинској процени 235 -{ha}-. Село има четвороразредну школу у оквиру основне школе ''Вук Караџић'' из Звечана.
== Историја ==
Под називом Грабовац не помиње се у Светостефанској повељи [[Стефан Урош II Милутин|краља Милутина]] из [[1313]]. године, али и данас се плодна равница поред реке Ибар назива „ Бано поље“. Село се спомиње у турском дефтеру у области [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]], где се каже да има 25 домаћинства.
 
По једном од народних предања село је под присилом исељено током велике сеобе [[1690]]. године, а повратак српског становништва на вековна огњишта започиње крајем [[18. век]]а. По другом предању село је било живо и после [[велике сеобе Срба]] [[1690]].
 
Порекло становништва по родовима:<ref>(Петар Ж. Петровић: ''Рашка''– издање 2010. године.)</ref>
* '''Савићи''' ('''Милетићи''', '''Живковићи''', '''Радосављевићи''', '''Раденковићи''', '''Михајловићи'''. Један род са Савићима су Јевтићи, Пицтићи и Миљковићи). Оснивачи Грабовца. Населили се крајем [[18. век]]а са [[Бајгора|Бајгоре]], под притиском Шаљана. У [[Бајгора|Бајгору]] се доселили крајем [[17. век]]а из околине [[Мојковац|Мојковца]]. Пореклом су Тарски Никшићи. Славе Лучиндан.
* '''Катићи''' ('''Милутиновићи''', '''Јокићи''', '''Миловићи'''). Дошли пола века након Савића из Војмислића. Старином су [[Ровчани]]. Слава Лучиндан.
* '''''Брђани-'''''Недељковићи''', '''Милентијевићи''', '''Ракићи'''. Дошли након [[1878]]. из [[Житковац (Звечан)|Житковца]], а у [[Житковац (Звечан)|Житковац]] из [[Влахиње (Косовска Митровица)|Влахиње]]. Родоначелник им се звао Максим. Славе Св. Враче.
* '''''Морачани'''''- '''Милићевићи''' и '''Јевремовићи'''. Дошли крајем [[19. век]]а из [[Велико Рударе|Рудара]], а у [[Велико Рударе|Рударе]] из Борчана. Славе Аранђеловдан.
* '''Милосављевићи'''- ушли у Катиће. Довео их ага из [[Жеровница|Жеповнице]]. Славе славу Катића, али и очинску Спасовдан.
* '''Христов'''- [[Бугари]]. Доселили се после [[Други светски рат|другог светског пата]] из околине [[Димитровград]]а. Славе Никољдан.
* '''Ђокићи'''-досељени из [[Житковац (Звечан)|Житковца]].
* '''Радовановићи'''-из [[Липовица (Звечан)|Липовице]].
 
== Демографија ==
Према проценама из [[2009]]. године које су коришћене за попис на Косову [[2011]]. године, ово насеље је имало 545 становника, већина [[Срби]].<ref name="stats3">{{cite web|title=Composition ethnique 2009|publisher=|url=http://pop-stat.mashke.org/kosovo-north-ethnic-loc2009.htm|accessdate=10. 4. 2018.|ref=stats3}}</ref><ref>На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.</ref>
 
{{Demography
|+Еволуција становништва
|-
| style="width:100%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"|
{{Линијски дијаграм
| боја_позадине = white
Autobot
Ботови
1.572.075

измена

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Посебно:МобилнеРазлике/20005559”