Османско царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→15. век: додатно проширен и 15. и 16. век историје |
додато доста информација у 19. и 20. век |
||
Ред 74:
[[1517]]. године Османлије врше напад на моћни [[Мамелучки султанат]], који невероватно лако побеђују и освајају цео. Од овог конфликта добили су читав [[Египат]], [[Левант]], као и [[Хеџаз]], регију [[Арабијско полуострво|арабије]] која садржи цењене и богате градове [[Мека|Меку]] и [[Медина|Медину]]. Због овог подухвата турски султан постаје и ''исламски [[калиф|халиф]]'', а царство је од 1517. било ''[[калифат|халифат]]''.
Пут ка даљим проширењем у Европу је сад био отворен, и [[
Током свог постојања, царство се борило против [[колонија|колонијализације]] у [[Индијски океан|Индијском океану]]. Ратна флота је послата да подржи [[муслимани|муслиманске]] владаре у [[Кенија|Кенији]] и [[Аћех]]у као и да одбрани османлијски монопол на трговину [[ропство|робовима]] и [[зачин]]има. У Аћеху, Османлије граде утврђење и доносе велике топове. Османлије су такође помагале [[Холандија|холандске]] [[протестантизам|протестанте]] у борби против власти [[Католичка црква|католичке]] [[Шпанија|Шпаније]].
Ред 106:
==== 19. век ====
[[Датотека:London news c1877 - scanned constantinopole(1996)-Opening of the first parlement.png|мини|120px|Отварање Првог Парламента, 1877.]]
{{Посебан чланак|Српска револуција|Грчки рат за независност|Кримски рат|Невесињска пушка|Берлински конгрес}}
Може се рећи да у 19. веку Османско царство више ни није светска сила. Заостало је технолошки и није више могло да се такмичи са европским силама, што су те државе и те како корситиле, и царство је постало, могло би се рећи, једно поље на коме су ратовале друге силе за утицај. Султан [[Селим III]] (1789—1807) био је свестан овога и направио је прве покушаје да модернизује турску војску, али су реформе зауставиле верске вође и јаничарски корпус. Љубоморно чувајући своје повластице и оштро се супротстављајујући променама, јаничари су изазивали [[јаничарске побуне|побуне]]. Селима су реформе коштале трона и живота, али су оне извршене спектакуларно и у крви од стране његовог наследника, динамичног [[Махмуд II|Махмуда II]], које је уклонио јаничаре 1826.
[[Српска револуција]] (1804—1815) је означила период националних буђења на Балкану током [[источно питање|источног питања]]. Суверенитет Србије као наследне монарије под [[Обреновићи|властитом династијом]] је ''de jure'' признат 1830.{{sfn|Berend|2003|p=127}} Грци су
Балкан није био једино место унутрашњег конфликта у овом периоду, те су се и арапске вође бориле за независност. Поготово у Египту вођен је дугогодишњи конфликт између Турака и [[Мухамед Али Египатски|Мухамед Алија]], који су турци умало изгубили не било европских сила које су интервенисале на њихову страну 1841. године. Иако су победили, Мухамед Али је остао да влада Египтом и династија коју је он у тој земљи створио је нестала тек 1852. године. Османлије су изгубиле своје поседе у северној Африци у овом периоду од стране Европе која је била жељна новооткривених природних ресурса на овом континенту. [[Француска|Французи]] узели су за себе [[Алжир]] 1830, а [[Тунис]] 1878. [[Британска империја|Британци]] су исте године добили за себе [[Кипар (острво)|Кипар]], док су Египат окупирали 1882. [[Либија|Либију]] су [[Краљевина Италија|Италијани]] заузели 1911. године.
Османлије су такође у више наврата биле у опасности потпуног уништења од стране моћне [[Руско царство|Руске империје]], чије су упаде у царство често спречавале остале европске силе. Један од ових напада био је [[Кримски рат]], конфликт у коме су Руси имали намеру да од Турака отму чак и њихову престоницу, [[Цариград]], али су спречени од стране Британије и Француске. Руси су имали исте намере са [[Санстефански споразум|Санстефанским споразумом]] 1878. године, али су остале силе, застрашене утицајем који би Русија добила на [[Црно море|Црном мору]] организовали [[Берлински конгрес]] који је био доста блажи по Турце. Ово није био крај мука за пропадајуће царство које су остале силе потпуно разориле у наредном веку.
==== 20. век ====
{{Посебан чланак|Македонско питање|Блискоисточно бојиште Првог светског рата|Грчко-турски рат 1919—1922.}}
[[Датотека:Pasos od 1908.jpg|мини|Пасош који су издавале османске власти 1908. године]]
Линија 120 ⟶ 123:
[[Младотурска револуција]] [[1908]]. је била револуција коју је извела турска војска којом је поништена укидање парламента које је извео султан [[Абдул Хамид II]], чиме је почела [[Друга уставна ера]]. Револуција је била значајан догађај током процеса распада Османског царства.
Младотурску револуцију [[Аустроугарска]] је искористила за [[анексиона криза|анексију Босне и Херцеговине]], док је [[Бугарска]] прогласила независност. Ово је био период велике тензије између [[Краљевина Бугарска|Бугара]], [[Краљевина Србија|Срба]], Аустријанаца и Османлија и данас се назива "[[Велика источна криза]]".
[[Први балкански рат]] ([[8. октобар]] [[1912]] — [[30. мај]] [[1913]]. године) је вођен између [[балкански савез|балканских савезника]] ([[Краљевина Бугарска|Бугарска]], [[Краљевина Србија|Србија]], [[Краљевина Црна Гора|Црна Гора]] и [[Краљевина Грчка|Грчка]]) и Турске. Османско царство је било још више ослабљено и [[турско-италијански рат|ратом против Италије]]. Ту слабост Турске користе балканске земље ослобођењем територија [[Балканско полуострво|Балкана]] које се налазе под турском влашћу.▼
▲Слабост царства увиделе су и мање балканске земље, те су формирале савез ради потпуног истеравања Турака са балкана. [[Први балкански рат]] ([[8. октобар]] [[1912]] — [[30. мај]] [[1913]]. године) је вођен између [[балкански савез|балканских савезника]] ([[Краљевина Бугарска|Бугарска]], [[Краљевина Србија|Србија]], [[Краљевина Црна Гора|Црна Гора]] и [[Краљевина Грчка|Грчка]]) и Турске. Османско царство је било још више ослабљено и [[турско-италијански рат|ратом против Италије]], те заједничке балканске снаге успевају брзо да окупирају готово цео Балкан изузев османске престонице.
У [[Први светски рат|Првом светском рату]], пропадајуће царство придружује се [[Централне силе|Централним силама]] као задњу наду да себе одржи у постојању. Било је очигледно да колонијалне силе више не виде постојање османског царства у свом интересу и биле су спремне да га распарчају. У овом рату били су кључни Централним силама не због своје војне снаге, већ због нафтних резерви које су имали. Турци су током рата били углавном на Блискоисточном фронту покушавајући да одбране своје нафтне резерве од Британаца и спрече упад Руса преко Кавказа. У једном војном подухвату у Европи на [[Галипољска операција|Галипољу]] (1915-1916.) Турци су били успешни због лоше организације европских снага. Ипак, губили су на другим фронтовима те су прва Централна сила која је [[Капитулација|капитулирала]] године 1918.
Колонијалне силе потпуно су уништиле царство после овог рата, заузимајући све што су Османлије имале ван Анадолије, па и велике поседе у Анадолији, која је била регија са највећом концентрацијом турске етничке популације. [[Мустафа Кемал Ататурк|Мустафа Кемал]], турски генерал у Првом светском рату и критичар османске власти, при срцу турски националиста, у невероватном подухвату успео је да потпуно истера европске силе из Анадолије и поврати турском народу сувереност. После [[Грчко-турски рат (1919—1922)|Грчке кампање у Турском рату за независност]] (1918—1923), основана је модерна држава [[Турска]] [[29. октобар|29. октобра]] [[1923]]. од остатака некадашњег Османског царства, са Мустафом као њеним првим председником.
Османско царство је до [[1922]]. (или [[1924]]). било ''[[калифат|халифат]]''. Задњи турски султан [[Абдулмеџид II]] изгубио је титулу султана 1922. и постао само халиф, а након утемељења Турске републике бива потпуно протеран из његове родне земље. Његовим наследницима није било дозвољено да се врате у турску све до почетка 21. века.
== Управна подела ==
| |||