Храм Василија Блаженог — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 59:
== Архитектонски стил ==
[[File:Kolomenskoye cerkvi-1879.jpg|thumb|left|Црква из места [[Коломенско]], која је вероватно утицала на катедралу<ref name=K400/>]]
Због тога што црква нема аналогије, у претходној, савременој или каснијој архитектури мoсковске и византијске културне традиције уопште;<ref name="S126"/> спорни су извори који су инспирирали Бармu и Постникa. [[Ежен Виоле ле Дик]] одбацио је мишљење да постоје европски корени у изградњи катедрале; према његовим речима, лукови су били византијски и на крају азијски.<ref>Cracraft, Rowland p. 95</ref> Модерна "азијска" хипотеза сматра да је катедрала рекреација [[Џамија Колшариф|џамије Колшариф]], коју су руске трупе уништиле након опсаде Казана.<ref name=RIA>{{cite web | url=http://www.rian.ru/society/20060629/50662033.html | title=Sobor Vasilia Blazhennogo — zaschifrovanny obraz pogibshey mecheti (Собор Василия Блаженного — зашифрованный образ погибшей мечети) | publisher=[[RIA Novosti]] | date=29 June 2006 | language=Russian | accessdate=28 September 2009 }}</ref>
Руски писци деветнаестог века, почевши од [[Иван Забелин|Ивана Забелина]],<ref name=K402/> истакли су утицај народних цркава руског севера. Историчар Давид Ваткин је такође писао о мешавини руских и византијских корена, називајући катедралу "врхунцем" руске народне дрвене архитектуре.<ref>Watkin, pp. 102–103</ref>
Московско академско издање ''"Споменици архитектуре у Москви"'' сматра да је црква, највероватније, производ комплексне интеракције различитих руских традиција дрвене и камене архитектуре, са неким елементима позајмљеним од Италијана из Москве.<ref name=K401>Komech, Pluzhnikov p. 401</ref> Конкретно, стил зидова у трезорима је италијански.<ref name=K401/>
== Изглед ==
== Спољашње везе ==
| |||