Храм Василија Блаженог — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 60:
[[File:Kolomenskoye cerkvi-1879.jpg|thumb|left|Црква из места [[Коломенско]], која је вероватно утицала на катедралу<ref name=K400/>]]
 
Због тога што црква нема аналогије, у претходној, савременој или каснијој архитектури мoсковске и византијске културне традиције уопште;<ref name="S126"/> спорни су извори који су инспирирали БармuБарму и Постникa. [[Ежен Виоле ле Дик]] одбацио је мишљење да постоје европски корени у изградњи катедрале; према његовим речима, лукови су били византијски и на крају азијски.<ref>Cracraft, Rowland p. 95</ref> Модерна "азијска" хипотеза сматра да је катедрала рекреација [[Џамија Колшариф|џамије Колшариф]], коју су руске трупе уништиле након опсаде Казана.<ref name=RIA>{{cite web | url=http://www.rian.ru/society/20060629/50662033.html | title=Sobor Vasilia Blazhennogo&nbsp;— zaschifrovanny obraz pogibshey mecheti (Собор Василия Блаженного&nbsp;— зашифрованный образ погибшей мечети) | publisher=[[RIA Novosti]] | date=29 June 2006 | language=Russian | accessdate=28 September 2009 }}</ref>
 
Руски писци деветнаестог века, почевши од [[Иван Забелин|Ивана Забелина]],<ref name=K402/> истакли су утицај народних цркава руског севера. Историчар Давид Ваткин је такође писао о мешавини руских и византијских корена, називајући катедралу "врхунцем" руске народне дрвене архитектуре.<ref>Watkin, pp. 102–103</ref>