Драгољуб Јовановић (политичар) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 147.91.1.41 (разговор) на последњу измену корисника Кликери
ознака: враћање
Нема описа измене
Ред 6:
| датум_рођења = {{датум рођења|1895|4|8}}
| место_рођења = [[Гњилан]]
| држава_рођења = {{засзастава|Краљевина Србија}} <br /> [[Краљевина Србија]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1977|5|23|1895|4|8}}
| место_смрти = [[Београд]], {{застава|СР Србија}}
| држава_смрти = {{засзастава|Социјалистичка Федеративна РепубликаСФР Југославија}} <br /> [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]
| држављанство =
| народност =
Ред 25:
| наследник 1 =
}}
'''Др Драгољуб Јовановић''' ([[Гњилан]], [[8. април]] [[1895]] — [[Београд]], [[23. мај]] [[1977]]<ref>[[Српски биографски речник]], том 4, pp. 486, Матица српска, Нови Сад 2009.</ref>) је био српски научник, универзитетски професор и политичар.
 
Докторирао је права у Паризу. Због политичког деловања више пута је осуђиван у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], а због тога је и избачен са [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета]] у Београду. Један је од оснивача Групе за социјалну и културну акцију. Био је члан [[Земљорадничка странка|Савеза земљорадника]], из кога је [[1940]]. године изашао и формирао [[Народна сељачка странка|Народну сељачку странку]]. Био је члан [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Председништва]] [[ФНРЈ]] (1946–1947), да би 1947. био осуђен на вишегодишњу робију и уклоњен са Универзитета.<ref>[https://www.inisbgd.co.rs/celo/2013_2.pdf Др Момчило ИСИЋ: Милош Московљевић о вођству Савеза земљорадника 1929–1941. Први део: време шестојануарске диктатуре 1929–1934.]</ref>
Ред 50:
Због тога је пао под удар комунистичког режима. Његова странка је деловањем [[Служба државне безбедности|УДБА]]-е разбијена, а он је 31. јула [[1946]]. године избачен са факултета, због његовог политичког деловања. Одузет му је посланички имунитет и 13. маја [[1947]]. године је ухапшен, да би 8. октобра 1947. био осуђен због наводне „велеиздаје“ на девет година тешке робије. Робију је издржао без дана помиловања. Током боравка у затвору радио је на едукуацији робијаша и написао на десетине хиљада страница својих политичких успомена и тзв. медаљона о својим савременицима.
 
Умро је у [[Београд]]у, [[23. мај]]а [[1977]]. године.<ref>[[Српски биографски речник]], том 4, pp. 486, Матица српска, Нови Сад 2009.</ref> Постхумно је [[2010]]. године судски рехабилитиван, тако да је пресуда којом је осуђен проглашена ништавном, јер је у поступку доказано да је била искључиво резултат политичког прогона.
 
== Референце ==