Храм Василија Блаженог — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 132:
 
=== 1918–1941 ===
 
Током [[Први светски рат|Првог светског рата]], цркву је предводио [[протојереј]] Јован Восторгов, [[Национализам|националистички]] проповедник и један од лидера Савеза руског народа. Восторгов је 1918. године ухапшен од стране [[Бољшевици|бољшевика]], под изговором да је "проневерио" национализована црквена имања и погубљен је 1919. године. Црква је кратко била у "личном интересу" [[Владимир Лењин]]а;<ref>Colton, p. 111</ref> а 1923. године постао је јавни музеј, иако су верске службе трајале до 1929. године.<ref name=OFS/>
 
[[Бољшевици]] су имали планове и идеје о рушењу цркве после [[Владимир Лењин|Лењинове]] сахране (Јануар 1924).<ref>Colton, p. 220</ref> У првој половини 1930-их, црква је постала препрека за [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] [[Урбанизам|урбанистичке]] планове, који је спроводио шеф Москвске странке [[Лазар Каганович]], "покретни дух иза реконструкције главног града".<ref name=A121>Akinsha et al., p. 121</ref> Сукоб између конзерватора, посебно Пјотра Барановског, и администрације трајао је најмање до 1936. године и изазвао урбане легенде. Стаљинов главни планер, архитекта Владимир Семјонов, наводно се усудио да "ухвати Стаљинов лакат када је лидер узео модел цркве да види како би Црвени трг изгледао без ње", и заменио га је са функционером Сергејем Чернишовом.<ref>Colton, p. 277</ref> У јесен 1933. године црква је избачена из регистра наслеђа. Барановски је позван, у последњем тренутку, да изврши истраживање цркве која је заказана за рушење, а потом је ухапшен због његових приговора.<ref name=C269>Colton, p. 269</ref> Док је служио свој мандат у [[Гулаг]]у, ставови су се променили и до 1937. године су чак и бољшевички планери признали да црква мора да буде поштеђена.<ref>"St. Basil's was returned to state list in the mid-1930s" – Colton, p. 269</ref><ref>See, for instance, [[Arkady Mordvinov]]'s entry for the second phase of [[Narkomtiazhprom]] contest (1936), with the church in place.</ref> У пролеће 1939. године, црква је била закључана, вероватно зато што рушење поново било на дневном реду;<ref>Colton, p. 837</ref> Међутим, у детаљној књизи Дмитрија Сухова (објављена 1941. године) о истраживању цркве у периоду од 1939-40. <ref>{{cite book | title=Pokrovsky sobor (Покровский собор) | publisher=Soviet Academy of Architecture | year=1941 }}</ref> говори се против ове претпоставке.
 
=== Од 1947. године до сада ===
 
== Спољашње везе ==