Храм Василија Блаженог — разлика између измена

Место цркве је, историјски гледано, била прометна тржница између капије св. Фрола (касније Спаситељске капије) [[Московски кремљ|Московског Кремља]] и одводне посаде. Центар тржнице је Црква Свете Тројице, изграђена од истог белог камена као Кремљ [[Дмитриј Донски|Дмитрија Донског]] (1366-68) и његових катедрала. Цар Иван Грозни означио је сваку победу Руско-Казанског рата постављањем дрвене спомен-цркве поред зидина Цркве Свете Тројице; до краја његове [[Астрахански канат|астраханске кампање]]. Према извештају Никонове хронике, у јесен 1554. године, цар Иван је наредио изградњу дрвене цркве на истој локацији, "на рову".<ref name=K72/> Годину дана касније, Иван Грозни је наредио изградњу нове камене катедрале на месту Цркве Свете Тројице која би одала почаст његовим кампањама. Посвећеност цркве војној победи је била "велика иновација".<ref name=S126/> Постављање цркве изван зидова Кремља била је политичка изјава у корист посадних људи и наследних [[Бољари|бољара]].<ref>Brunov, p. 41</ref>

Идентитет архитекте није познат.<ref name=S139>Shvidkovsky 2007, p. 139</ref> Традиција тврди да су цркву саградиле две архитекате, Барма и Постник:<ref name=S139/><ref name=K399/> званични руски регистар културног наслеђа наводи "Барма и Постник Јаковљев".<ref name=MC>{{cite web | url=http://rosohrancult.ru/upload/rosohrancult/rosdocs2009/09_01_2009_1.doc | title=List of federally protected landmarks | date=1 June 2009 | publisher=Ministry of Culture | accessdate=28 September 2009 }}</ref> Истраживачи су предложили да се оба имена односе на исту особу, Постник Јаковљев<ref name=K399/> или, алтернативно, Иван Јаковљевич Барма (Варфоломеј).<ref name=S139/> Легенда каже да је Иван Грозни ослепео архитекту како не би могао поново да направи ремек-дело на другим местима,<ref>Perrie, pp. 96–97</ref><ref>Watkin, p. 103</ref><ref>{{cite book|title=A Cup Of Comfort For Devotional for Mothers|publisher=Adam's media|author1=James Stuart Bell|author2=Jeanette Gardner Littleton|page=253}}</ref><ref>{{cite book|title=Sacred Places Europe: 108 Destinations|publisher = CCC publishing|first=Brad|last=Olsen|page=155}}</ref> иако је прави Постник Јаковљев био активан бар до 1560-тих.<ref name=MC2>List of federally protected buildings, cited above, names Postnik Yakovlev and Ivan Shiryay the builders of the new [[Kazan Kremlin]], 1555–1568.</ref> Постоје докази да је конструкција обухватала каменорезне зидове из [[Псков]]а<ref>Brumfield, p. 94</ref> и немачких земаља.<ref name=BD89/>

Одвојени [[звоник]] оригиналне Цркве Свете Тројице стајао је југозападно или јужно од главне структуре. Планови крајем 16. и почетком 17. века приказују једноставну структуру са три кровна шатора, највероватније прекривени лимом.<ref name=K389/> Ниједна зграда ове врсте није преживела до данас.

Друга, и најзначајнија, серија поновног расклапања и експанзије била је у периоду од 1680. до 1683. године.<ref name=K402/ Девет цркава су задржале свој изглед, али додаци у аркади приземља и платформе на првом спрату били су толико темељни да је Николај Брунов реконструисану композитну цркву сматрао "новом" зградом и самосталним радом који је укључивао "стару" цркву Свете Тројице.<ref name=BS121>Brunov, supplementary volume, p. 121</ref> Оно што је некада била група девет независних цркава на заједничкој платформи, сада је постала монолитни храм.<ref name=BS121/><ref name=K403>Komech, Pluzhnikov p. 403</ref>