Манастир Бездин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
== Братство ==
Два монашка братства, Винчанско и Бездинско су се 1740. године ујединила у једно, а за старешину су узели, придошлицу винчанског игумана Теодосија Веселиновића (умро 1750). Овај се показао као врло способан, довео је манастирски посед у функционални ред. Од те 1740. године почиње манастирска архива, у којој је била повластица на земљу, дата од стране царице Марије Терезије. Библиотека је 1905. године имала око 400 егземплара књига.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
По државном шематизму православног клира у Угарској 1846. године Управу манастира чине архимандрит Самуило Маширевић и игуман Јован Гавриловић. Братство манастирско чине јеромонаси: Гаврило Перишић парох, викар Максим Славуј, Варлам Максимовић, Исидор Спадић, Никодим Миоковић, Иренус Бирешан, Стефан Губаревић, Арсеније Петровић. А јерођакони су: Виктор Витомировић, Нестор Ковачевић, и протођакон Стефан Михаловић.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref> Познатији настојатељи манастира Бездина, током постојања који су поред помињаних били: архимандрит Дионисије Живојновић (умро 1777) из Београда, архимандрит [[Павле Авакумовић]] (управљао 1778-1783) постао епископ пакрачки, архимандрит Герасим Адамовић (управљао 1783-1789) изабран за епископа ердељског, архимандрит [[Мојсије Миоковић]] (управљао 1799-1808) прешао за епископа горњо-карловачког, архимандрит Нестор Јовановић (управао 1824-1829) изабран за епископа арадског, архимандрит Јустин Јовановић (управљао 1829-1834) постао епископ будимски, архимандрит [[Платон Атанацковић]] (управљао 1834-1839) изабран за епископа будимског, архимандрит [[Самуил Маширевић]] (управљао 1839-1853) изабран за епископа темишварског, архимандрит [[Сергије Каћански]] (управљао 1853-1858) постао епископ горњокарловачки, [[Антоније Нако]] (управљао 1859-1865) изабран за епископа темишварског, архимандрит [[Теофан Живковић]] (управљао 1865-1872) постао епископ горњокарловачки, архимандрит [[Исак Дошен]] (управљао 1895-1919) чувени појац снажног стаса и гласа, повукао се са српском војском, и живео као сабрат у манастирима Раковцу и Прибиној глави. Вратио се у Румунију, где је после боравка у манастиру Св. Ђурђа на Брзави током 1924-1927. године, прешао у Бездин, где је умро и сахрањен у манастирској порти 1928. године.
== Референце ==
| |||