Синапса — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Анатомија хемијских синаспси: Исправљена грешка при куцању
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације
→‎Анатомија хемијских синаспси: Исправљена грешка при куцању
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације
Ред 15:
=== Анатомија хемијских синапси ===
{{Главни чланак|Неуротрансмитери}}
[[Датотека:Synapse v int.png|мини|300п|А-пресинаптичипресинаптички чворић, Б-синаптичка пукотина, Ц-постсинаптички неурон, 1-синаптичка везикула, 2-постинаптиче промене ([[sistem sekundarnih glasnika|секундарни гласник]]), 3-волтаж-завини калцијумски канали, 4-неуротрансмитер унутар везикуле, 5-канали за ресорпцију неуротрансмитера, 6-постсинаптички рецептор]]
 
Хемијске синапсе се састоје од:
Ред 24:
Пресинаптички завршеци имају изглед чворића, због чега се зову и завршни чворићи или синаптички чворићи.
 
У унутрашњости пресинаптичког завршетка налазе се [[митохондрија|митихондрије]] и синаптичке [[везикула|везикуле]]. У синаптичким везикулама се налазе неуротрансмитери. Митохондрије обезбеђјуобезбеђују енергију у виду [[Аденозин-трифосфат|АТП]]-а, која је потребна за синтезу неуротрансмитера. Нервни импулс (акциони потенцијал) се шири дуж нерва изазивајући његову деполаризацију. Када нервни импулс достигне пресинаптичке чвориће он изазива њихову деполаризацију. [[Ћелијска мембрана]] пресинаптичког завршетка садржи доста волтаж-зависних калцијумских канала. Када се мембрана деполарише отварају се ови канали и јони калцијума улазе у пресинаптички завршетак из спољашње средине. Јони калцијума се везују на одређена места на унутрашњој површини мембране која се зову места за ослобађање. То изазива кретање синаптичких везикула и ислобађање неуротрансмитера у спољашњу средину, односно у синаптичку пукотину. Не испразне се све везикуле већ само један део.
 
На мембрани постсинаптичког неурона налазе се разни рецептори. Ови рецептори имају две компоненте:
Ред 30:
* јоноформску компоненту, која пролази целом дебљином ћелијске мембране у унутрашњост ћелије.
 
Јоноформска компонента може бити у облику јонских канала који дизвољавајудозвољавају пролазак специфичних јона кроз мембрану или у облику система [[систем секундарног гласника|секундарног гласника]]. Секундарни гласници су супстанце који преносе информације унутар ћелије до [[једро|једра]].
 
* [[Јонски канали]]
Ред 44:
Многе функције нервног система нпр. памћење захтевају дуготрајне промене. Јонски канали нису погодни за ову функцију. Дуготрајне промене се остварују активацијом система секундарног гласника. Постоје више врста овог процеса, а најчешћи је [[G protein spregnuti receptori|Г-протеин]].
 
Г-протеин је закачен за део постсинаптичког рецептора са унутршњеунутрашње стране ћелијске мембране. Састоји се од 3 компоненте: α компоненте, која је активаторски део Г-протеина, β и γ компоненте, које причвршћују Г протеин с ћелијску мембрану и рецептор. Након активације рецептора се α део одваја од β и γ дела Г-протеина и креће се слободно у цитоплазми ћелије. Унутар цитоплзмецитоплазме α подјединица може да врши следеће улоге:
 
1. Отварање специфичних јонских канала. Ови канали су отворени дуже времена него кад се активирају без посредовања секундарног гласника.