Корејски рат — разлика између измена

м
Граматичке корекције, које су се односиле углавном на разграничење са хрватском граматиком(употреба инфинитива, уместо код српске употребе да+презент, као и редослед помоћног глагола бити у перфекту у реченици).
м (Граматичке корекције, које су се односиле углавном на разграничење са хрватском граматиком(употреба инфинитива, уместо код српске употребе да+презент, као и редослед помоћног глагола бити у перфекту у реченици).)
| губици2={{застава|Северна Кореја}}<br />мртвих: 215.000<br />рањених: 303.000<br />заробљених и несталих: 120,000 <ref name="Hickey"/><br />{{застава|Кина}}<br />'''Кинески извори:'''<br />мртвих: 148.000<br />рањених: 380,000<br />заробљених: 21,400 <ref name="Xu">{{cite web |last=Xu| first =Yan | title =Korean War: In the View of Cost-effectiveness | publisher =Consulate-General of the People's Republic of China in New York | url =http://www.nyconsulate.prchina.org/eng/xw/t31430.htm | accessdate = 16. 8. 2007.}}</ref><br />'''Амерички извори:'''<br />мртвих: више од 400.000<br />рањених: 486,000<br />заробљених: 21,000 <ref name="Hickey"/>{{застава|СССР}}<br />мртвих: 282 <ref>Кривошеев Г. Ф., ''Россия и СССР в войнах XX века: потери вооруженных сил. Статистическое исследование'' (Krivosheev G. F., ''Russia and the USSR in the wars of the 20th century: losses of the Armed Forces. A Statistical Study'' Greenhill. {{page|year=1997|isbn=978-1-85367-280-4|pages=}}.) {{ru}}</ref><br />'''Укупно: 1.190.000-1.577.000'''
}}
'''Корејски рат''', који је започео као [[грађански рат]], водио се од [[1950]]. до [[1953]]. на полуострву [[Кореја]], која је након [[Други светски рат|Другог светског рата]] подељена на [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетску]] и [[Сједињене Америчке Државе|америчку]] окупациону зону. Грађански рат је избио [[25. јун]]а 1950. када је комунистичка [[Северна Кореја|Демократска Народна Република Кореја]] напала капиталистичку [[Јужна Кореја|Републику Кореју]]. Грађански рат је проширен када су Сједињене Државе, а касније и [[Кина|Народна Република Кина]] ушле у рат због [[Хладни рат|хладноратовских]] тензија. Рат се окончао примирјем које је постигнуто [[27. јул]]а 1953. године.
 
Главна подршка Северној Кореји је била Кина, уз ограничену помоћ совјетских борбених саветника, војних пилота и оружја. Јужну Кореју су подржавале снаге [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]], углавном америчке, иако су многе друге државе такође допринеле у погледу броја војника. Када је рат избио, Северна и Јужна Кореја су постојале као привремене владе које се боре за контролу над целим полуострвом, након [[подела Кореје|поделе Кореје]] од стране САД и Совјетског Савеза.
 
== Почетак рата ==
Узрок сукоба је подела Кореје која је од 1910. до 1945. године била под [[јапан]]ском влашћу - на совјетску и америчку окупацијскуокупациону зону након предаје Јапана у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. ДемаркацијскаДемаркациона линија, установљена претходним договором из 1945. године, ишла је 38. паралелом. Било је планирано да се по завршетку окупације одрже избори и Кореја уједини као држава сса јединственом владом. Те планове пореметило је пореметило избијање [[Хладни рат|Хладног рата]] па су, слично као и у [[Немачка|Немачкој]], преговори о уједињењу пропали. Уместо тога су СССР и САД установилиустановиле супарничке и идеолошки супротстављене владе, односно државе које су се називале Северна и Јужна Кореја. Оба режима су настојалинастојала ујединитида уједине Кореју оружаном силом, али је Север, који је био примиопримао издашну совјетску војну помоћ, једини био то у стању учинитида то учини.
 
Сукоб интереса бившег [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]] на [[Далеки исток|Далеком истоку]] доводе до Корејског рата (1950—1953). Пре почетка рата [[Северна Кореја|севернокорејанцисевернокорејци]] су почелизапочели са нагомилавањем трупа дуж 38. паралеле. Самоуверени севернокорејски вођа [[Ким Ил Сунг]] је у почетку је одбио помоћ кинеског председника [[Мао Цедунг]]a. Рат је почео нападом [[Северна Кореја|севернокорејских]] комунистичких снага на [[Јужна Кореја|Јужну Кореју]] [[25. јун]]а [[1950]]. дуж 38. упоредникапаралеле.
 
== Ток рата ==
[[Датотека:Korean war 1950-1953.gif|лево|мини|150п|Ток Корејског рата 1950—1953]] На самом почетку рата више војних успеха је имала боље опремљена и снабдевена севернокорејска војска. МалобројнијаМалобројна, слабије опремљена и деморализиранадеморализована јужнокорејска војска брзо је брзо поражена и присиљена на повлачење. [[Сједињене Америчке Државе|САД]] нису желелижелеле отворено ућида уђу у рат, нити превише снабдеватида снабдевају [[Јужна Koreja|јужнокорејску]] армију., Докдок [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјети]] и Кинези нису крили своју подршку. СевернокорејанциСевернокорејци нису крили совјетске тешке тенкове и авионе., САДпа су САД на то реаговале користећи совјетски бојкот УН и изгласавши резолуцију којом се у циљу супростављања севернокорејској агресији може користити војна сила. У Јужну Кореју су из Јапана почеле пристизати америчке снаге које су колико-толико стабилизовале ситуацију, али су до септембра претрпеле велике губитке и под контролом Југа једва задржале [[Пусански периметар|мостобран код Пусана]]. [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савет безбедности Уједињених нација]] одлучује послатида пошаље међнароднемеђународне снаге под ознаком УН-а да смири ситуацију. Мислећимислећи да ће се стање брзо средити и да неће требатибити потребно много војске нити механизације. [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савет безбедности]] [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] (на чијем заседању није учествовао СССР) поставља америчког генерала [[Даглас Макартур|Дагласа Макартура]] за команданта Уједињене команде интервентних снага Уједињених нација. Циљ интервенције снага ОУН-а је било сузбијање агресије комунистичке Кореје на јужну, демократску истоимену државу. Због бојкота ове седнице од стране [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] сама оптужба за агресију је спорна јер је јасно да би био уложен вето да је совјетски представник тада био на седници. НР [[Кина]] (која у то време није била члан УН и коју је заступала прогнана националистичка влада на [[Тајван]]у) је активно помагала комунистичке снаге. Снаге УН-а су убрзо пристигле у [[Јужна Кореја|Јужну Кореју]]. Када су прво ступилиступиле у борбиборбу, снаге УН-а доживљавали су доживљавале катастрофалне поразе, амерички лаки тенкови [[М24 Чефи]] нису били ни близу совјетским тешким тенковима. Када су јужнокорејске и снаге УН сатеране у ћошак на ивици пораза Американци одлучују послатида пошаљу своју војску у Јужну Кореју. Прекретницу у рату представљало је [[искрцавање код Инчона|искрцавање америчких снага код Инчона]], у севернокорејској позадини. Са доласком америчких трупа ствари се побољшавају у корист јужнокорејанацајужнокорејаца, садакоји су они прешли у контранапад. Севернокорејске јединице су биле присиљене на ужурбано повлачење, па су снаге УН ослободиле целу територију Јужне Кореје. Но, опијен победом, амерички командант генерал Макартур је одлучио наставитида настави рат, прећипређе 38. паралелу и ујединитиуједини Кореју, овај пут под америчким патронатом. Тај је потез је озбиљно забринуо комунистичку власт у НР Кини, која је покушала упозоритида упозори Американце да се зауставе или ће се севернокорејским јединицама придружити кинеске снаге. СевернокорејанциСевернокорејци на ивици пораза траже помоћ од Кинеза. Како су та кинеска упозорења игнорисана, Кинези су 19. октобра послали милион добровољаца [[Војска Народне Републике Кине|кинеске армије]] преко границе, а дотадашњу америчку премоћ у ваздуху су по први пут изазвали млазни кинески ловци [[МиГ-15]]. Када ни то није довело до заустављања америчког напредовања према кинеској граници, у новембру су Кинези предузели снажну офанзиву, ударили у бок изнађених америчких снага, нанели им тешке губитке и натерали их на повлачење - које многи данас држе најдужим у америчкој војној историји.
 
Када су Кинези и СевернокорејанциСевернокорејци поновнопоново прешли преко 38. паралеле, осрамоћени Макартур је јавно захтевао проширење рата на Кину и кориштењекоришћење нуклеарног оружја. Тиме се супротставио председнику [[Хари Труман|Харију Труману]] који је рат настојаожелео да ограничитиограничи, плашећи се да би могао прерасти у [[Трећи светски рат]]. Макартур је смењен, те је након мањих америчких противофанзива фронт постепено стабилизован. Одлучујућих победа није било ни на једној страни.
 
Први преговори о примирју су одржани [[10. јул]]а [[1951]]. у [[Кесонг]]у. После су прекинути и било је одржано преко стотину састанака о прекиду ватре. Рат се наставио кроз мање, локалне акције. Преговори су 27. јула 1953. године завршени потписивањем примирја у ПанмуњонуПанмунџону. Технички гледано, рат још увек није завршен, али демаркацијска линија - ДемилитиразиранаДемилитиразована зона - представља de facto границу две држава.
 
== (Не)завршетак рата ==
Остаје непромењено стање. Потписано је примирје [[27. јул]]а [[1953]]. Оно је и данас на снази. Рат правно се правно никада није ни завршио. По свим критеријумима, рат је завршио неодлучним резултатом. Северна, али и Јужна Кореја су доживеле неуспех у покушају уједињења, а на обе стране је погинуло 3 милиона људи уз неописива разарања. САД су успеле спречитида спрече комунисте у даљем надирању према Азији, али је у рату скршен мит о америчкој непобедивости. Кина је ипак, успешном интервенцијом у корист свог савезника, по први пут након 19. века повратила статус велике силе. Једини истински победник рата био је Јапан, који се наметнуо као најважнији амерички савезник у Азији и чија је индустрија захваљујући америчким војним наруџбама доживела препород. Корејски рат је важан као први сукоб у коме су се сукобили [[млазни авион]]и, као и први сукоб у којем су кориштени [[хеликоптер]]и, углавном за евакуацију рањеника.
 
== Референце ==
25

измена