Блед — разлика између измена

Касније села из околине се уједињују и настаје место на површини данашњег Бледа. Бискупи продају Блед [[1858]]. власнику јасеничке жечезаре. До [[1937]]. долази до више промена власника. Те године Блед долази у државне руке тј. власник постаје [[Дравска бановина]]. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] на Бледу се налази седиште војне и цивилне управе [[Трећи рајх|Трећег рајха]]. Оно што је данас познато као Блед настало је када су села Град, Млино, Речица, Загорице и Желече због економије и туризма утопила у градић. Званично Блед добија стаус града [[1960]].<ref>[http://www.bled.si/default.asp?id=59 BLED<!-- Bot generated title -->]</ref>

 

 

Језеро је ледничко-тектонског порекла и проточно је, вода речицом Језерницом истиче из језера у Саву Бохињку, а она заједно са Савом Долињком постаје „наша“ [[Сава]]. Прича о овом крају далеко је поетичнија када се у њу унесу елементи митова и легенди, како то раде домаћини. Језеро је, каже једна од њих, творевина старословенске богиње Живе која је на његове обале населила виле и вилењаке. Корени ове легенде воде нас до острва где су откривени гробови и скелети из периода насељавања острва између [[7]]. и [[9. век]]а, када су његови старословенски становници овде имали светилиште. Још је једна легенда везана за острво, тачније за цркву посвећену [[Богородица|Девици Марији]] и „звоно жеља“. У жалости за мужем којег су убили разбојници, његова удовица је у ливење звона за малу капелу на острву уложила све своје благо. Након што је звоно заједно са лађом потонуло у језеру, легенда каже да се удовица закалуђерила у [[Рим]]у. Након њене смрти папа је дао да се изради друго звано и пошаље на Блед. Верује се да ће ономе ко зазвони тим звоном у част Девице Марије бити испуњена жеља коју у том часу пожели. Верује се такође да ће срећа пратити брачни пар ако младожења са младом у наручју пређе [[99]] степеника од подножја острва до црквице која се налази на платоу на врху острва.