Отворите главни мени

Промене

Током прве ратне године, између црногорске и аустроугарске војске није било сукоба великих размјера, нити су зараћене стране изводиле велике операцијске захвате. Први фронт отворен је у зони дејствовања Херцеговачког одреда, чије су јединице 8. августа предузеле напредовање према Требињу и Билећи. Средином августа непријатељска војска је успјела да их примора на повлачење, безуспјешно покушавајући да заузме Грахово. Од октобра на обом дијелу фронта долази до затишаја.
 
Сукоби у зони дјеловања Пљеваљске дивизије почели су у другој половини августа, када је аусторугарска војска успјела да заузме Пљевља. Тек крајем августа, када је започела заједничка акција са српскомсрбијанском војском према југоисточној Босни, црногорска војска је вратила контролу над Пљевљима. Након ослобођења Пљеваља, дошло је до наступања црногорске војске према Босни. Средином септембра заузети су Горажде и Фоча, а крајем мјесеца црногорске трупе запосјеле у Романију и дошле надомак Сарајева. Услиједио је аустроугарски конранапад у другој половини октобра, па су се црногорске јединице морале повући.
 
Најслабији интезитет борбених дејства, током 1914. године, био је на ловћенском фронту. Крајем августа било је мањих напада на црногорске положаје на Крсцу, као и артиљеријских удараса аутроугарских топовњача. Средином септембра, Црногорцима на Ловћену придружују се француске артиљерије и започињу дејства према аустроугарским утврђењима. Све до краја децембра 1914. године, на овом фронту готово да и није било сукоба. Током затишаја, црногорска војска је, јуна 1915. година заузела Скадар.
Октобра 1915. године започиње велика Њемачко-аустроугарска офанзива на Србију. Ова операција изазвала је и расплемсавање сукоба на црногорском фронту. Истог мјесеца започеле су борбе у зони дејства санџачке војске, углавном на фронту од долине Лима до гацка и Дрином фо Фоче и вишеграда. Према надмоћнијим непријатељима, Санџачка војска се морала повући према црногорској граници. Борбе су обновљене крајем новембра, нападом аустроугарских трупа линијом Метаљка-Јабука, а почетком децембра непријатељ је заузео Пљевља. Крајњи циљ аустроугарских трупа био је да овладају правцем Пљевља-Мојковац-Матешево и тако спријече повлачење српске војске преко територије Црне Горе ка Скадру. Аустроугарске трупе су због тога, након заузимања Пљеваља, пордужиле надирањем долине Таре и према Мојковцу. Цјенећи важност да се онемогући продор непијатеља према Мојковцу, црногорска Врховна команда издала је наређење трупама да се „Наши положаји на Тари имају Бранити најтосудњије и од посљедњег човјека”
 
Одбраном положаја долином Таре до Мојковца, црногорска војска је спријечавала да аустроугарске трупе продру ка Матешеву и пресијеку пут којимсекојим српскасе србијанска војска повлачила према Подгорици. Уколико би овладала путем за Подгорицу, непијатељска војска добила би могућност да настави према Скадру и Драчу, гђе је већ била главнина српскихсрбијанских снага и гђе се од почетка децембра 1915. налазила српскасрбијанска влада и врховна команда. У другој половини децембра, преко Црне Горе повлачиле су се посљедње јединице српскесрбијанске војске. већ 5. јануара 1916. године операција повлачења преко Црне горе била је завршена и око 90000 српскихсрбијанских војника налазило се на простору Скадра, Драча и Тиране
 
Аустроугарска офанзива на Црну Гору доживјела је врхунац јануара 1916. године. Циљ операције био је да се потпуно уништи црногорска војска. Аустроугарске снаге имале су око 150000 војника, док је црногорска одбрана располагал са 38000 војника. Дошло је. 6. јануара, до напада јакух аустроугарских снага на сектору Мојковац-Левер Тара, чиме је почео и сукоб који је у историографији познат као Мојковчка битка. Црногорска војска имала је на овом сектору око 4000 војника вођена је на позицији Бојна Њива-Разршије. Непријатељ је жељео да пробије црногорске линије и настави према Колашину и Подгорици. Наредног дана, 7. јануара, црногорске јединице су успјеле да потисну непријатеља од положаја на Бојној Њиви и Развршју. У сљедеће три дана, аустроугарске трупе су покушале да изврше противнапад, али ни у другом покушају нијесу успјеле. Тиме је спријечена њихова намјера да продру у средиште Црне Горе. Несумљиво, Мојковачка битка била је најтежа црногорска битка у Првом свјетском рату и њена највећа побједа.
Анониман корисник