Краљевина Црна Гора — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 99:
[[Први светски рат|Први свјетски рат]], који је почео [[1914]]. а завршен [[1918]]. године, био је први оружани сукоб глобалних размјера у историји човјечанства. Рат, у коме је учествовало више од 70 милиона војника, водио се између два блока-[[Централне силе|Централних сила]] и сила [[Савезници у Првом светском рату|Антанте]], којима је припадала и Црна Гора. Учешће у овом рату доњело јој је велике људске жртве и материјална разарања, од чијих се посљедица задуго неће опоравити. Процјењује се да је изгубила више од 20000 становника.{{чињеница|date=01. 2018.}}
Повод за рат (по званичној аустријској верзији, иако је он планиран пре атентата) био је атентат на аустроугарског престолонасљедника, надвојводу [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]], у [[Сарајево|Сарајеву]] 15/28. јуна 1914. године. [[Аустроугарска|Аустроугарски]] надвојвода [[Франц Фердинанд]] боравио је у Босни и Херцеговини током јуна 1914. године да би, као генерални инспектор њених оружаних снага присуствао маневрима. Посљедни дан боравка, 28. јун, био је предвиђен за посјету [[Сарајево|Сарајеву]]. Тог дана око 11 часова, док се након посјете Градској вијећници возио са супругом у отвореном аутомобилу, [[Гаврило Принцип]], припадник револуционарне организације [[Млада Босна]] испалио је према њима неколико хитаца из пиштоља. Меци су погодили аустриског престолодасљедника и његову супругу и за мање од петанаестак минута обоје су издахнули.
Вијест о сарајевском атентату стигла је на [[Цетиње]] истог дана ок 17 сати. У вријеме када је на [[Цетиње]] стигла вијест о сарајевском атентату, [[Никола I Петровић|краљ Никола]] је био у возу, на путу између [[Салцбург]]а и [[Трст]]а. Црногорски краљ се вратио у земљу два дана након атентата и одмах по доласку је упутио телеграм саучешћа аустроугарском цару [[Франц Јосиф|Францу Јосифу]]. Прогласио је и петнаестодневну дворску жалост. Одговорним за атентат [[Аустроугарска|Хабсбуршка монархија]] сматрала је владу [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], којој је доставила Ноту са захтјевом да се кривица казне и да њени органи учествују у истрази. Будући да је оцијењено да захтјеви аустроугарске владе угрожавају државни интегритет [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], српска влада их је одбила. То је монарихи послужило ка повод да јој 28. јула 1914. објави рат. Краљ Никола је истог дана када је Аустроугарска објавила рат Србији, наредио мобилизацију црногорске војске. Услиједило је неколико формалних потеза: Црногорска народна скупштина је затражила од Владе да објави рат Аустроугарској, а краљ и Влада су 6. августа, уважавајући молбу Скупштине, донијели одлуко о објави рата. На почетку тог великог сукоба 1914. године, Краљевина Црна Гора је једна од осам ратујућих земаља. На једној страни, савезничке државе су биле: Русија, Француска, Велика Британија, Србија, Белгија и Црна Гора, а на другој: Аустроугарска и Њемачка.
|