Вицко Змајевић — разлика између измена

Змајевић је током цијеле своје надбискупске службе био ватрени поборник употребе глагољице и илирског језика (којим се по њему говори и у Македонији <ref>{{Cite book|last=Змајевић |first=Вицко |authorlink= |coauthors=Винко Краљевић |title=Изабрана дјела надбискупа Вицка Замјевића, pp. 74 |year=2015|url= |publisher=Салесиана|location=ЅагребЗагреб|id=}}</ref>) у црквеном богослоужењу. Већ [[1725.]] године пише о идеји оснивања богословије које ће бити намијењено образовању илирског (односно српског) свјештенства. Та се замисао почела испуњавати [[1735.]], када је саграђена зграда уз заднискупску палату. За отварање богословије недостајао је новац па је Змајевићеву замисао довршио насљедник Сплићанин [[Мате Караман]], који је [[1. мај]]а [[1748]]. отворио задарску [[Илирски колегијум|илирску богословију]]. Циљ оснивања богословије је био двострук. Одшколовати кадар који ће покатоличити православне али и не допустити да се романизују. Био је незадовољан што су му Млечани саботирали труд на одржавању народног духа у Далмацији (под окриљем ромокатоличке цркве) и критикује многе бискупе у Далмацији који и за више деценија бискупвоања нису научили илирски језик.