Вицко Змајевић — разлика између измена

Змајевић је за живота био и мецена више књижевника и умјетника. Залагао се и вјероватно новчано помагао штампање пјесничког дјела Дубровчанина [[Игњат Ђурђевић|Игњата Ђурђевића]] - ''УздасиМандаљене покорнице'' ([[Венеција]], [[1728]].), које је и посвећено задарском надбискупу. Своје дјело (''Писна од пакла'', Млеци, [[1727]].) Змајевићу посвећује и фрањевачки писац [[Ловро Шитовић]]. Оба су дјела забиљежена и у личној надбискуповој књижници у задарској надбискупији (према његовом личном инвентару из [[1745]]. године). Бројна, још увијек недовољно проучена рукописна оставштина Вицка Змајевића разасута је у многим архивима и књижницама [[Венеција|Венеције]], [[Рим|Рима]], [[Ватикан|Ватикана]], [[Пераст|Пераста]], [[Котор|Котора]], [[Задар|Задра]] и другдје. Винко Краљевић је [[2015]]. објавио многа његова писма у оригиналу (Изабрана дјела надбиксупа Вицка Змајевића) која је превео у форми препричавања. При томе је често илирско име мијењао хрватским а српско занемаривао. Иако Вицко Змајевић зна за Хрвате он их није налазио ни у Боки ни у Далмацији (Задру) нити је себе сматрао Хрватом, како га сада великохрватски националисти постхунопостхмуно хрватизирају. Он православне зове Србима и разним погрдним именима (шизматици и сл.) а католике илирског језика зове Латинима, Далматиницима и сл. никадаНикада своје католике не назива ни Србима ни Хрватима. То доказује да би при преласку у римокатолицизам замирала српска народна свијест, а често је пријетило и да се асимилују у романизам. Змајевићи су старином из Старе Црне Цоре, а доласком у Пераст су се покатоличили као и бројни други досељеници у Боку.