Друштво Свети Сава — разлика између измена

По свој прилици краљ [[Милан Обреновић]] и [[Милутин Гарашанин (политичар)|Гарашанинова]] влада дали су подстицај за оснивање Друштва Светога Саве. Оно је настало 1886. године, након српског пораза у рату са Бугарском, на Сливници. То родољубво удружење је у том тешком националном тренутку "окуражило националисте и патриоте да не клону духом, већ да продуже рад свој и претходника".<ref>"Време", Београд 1937. године</ref> Друштво је основано на скупштини 24. августа [[1886]]. године, са циљем да ради на одржавању и заштити српскога народа у Отоманском царству. Реферисао је на скупштини Стеван Каћански а до тада је већ приступило Друштву Св. Саве око 300 чланова утемељивача. Професор Велике школе Светомир Николајевић је изабран за председника Главног одбора друштва. Рад друштвени је у својој основи имао најпре просветни карактер, и био усмерен на још не ослобођене српске крајеве. Друштво су основали [[Светомир Николајевић]], [[Стеван Владислав Каћански]], Ђ. Миловановић, Д. Јовановић, [[Ђуро Козарац]], [[Љубомир Ковачевић]], М. Маринковић и протосинђел [[Фирмилијан Дражић|Фирмилијан]].<ref name="НАР"/> Друштвена правила је потврдио тадашњи српски министар просвете и црквених послова Милан Кујунџић, 13. јула 1886. године у Београду. Друштво је првенствено требало да заштити наш народ од терора [[бугарска егзархија|бугарскога егзархата]] у [[Стара Србија|Старој Србији]].<ref name="НАР"/> Требало је и да пружи подршку Србима у Босни и Херцеговини. Задатак друштва је био да шире просвету и његују националне осећаје у целом српском народу без обзира на веру, тако да су (након Првог светског рата) наступали са девизом: {{Цитат|'''Брат је мио, које вере био'''.<ref name="НАР"/>}}