Летонска Совјетска Социјалистичка Република — разлика између измена

| службени језик = [[Летонски језик|летонски]] и [[руски језик]] |

| коментар = Летонска ССР је одликована: <br /> [[Датотека:Leninorder.jpg|30п]] [[Орден Лењина|Орденом Лењина]]

Након закључења [[Споразум Рибентроп—Молотов|Споразума Молотов-Рибентроп]], [[август]]а [[1939]]. године, у којем су [[Балтичке државе]] ушле у совјетску интересну сферу, [[Москва]] им је, [[25. септембар|25. септембра]], упутила захтев да допусте Совјетском Савезу изградњу војних база на њиховој територији.<ref>The Baltic States: Estonia, Latvia and Lithuania by David J. Smith, Page. ISBN 978-0-415-28580-3. стрpp. 24</ref> Летонска влада је прихватила ултиматум, потписавши споразум [[5. октобар|5. октобра]] 1939. године.

Владе балтичких држава сложиле су се да би, у условима тренутне међународне изолације, пружање отпора Црвеној армији било бесмислено крвопролиће, па су одлучиле да не пружају активан отпор.<ref>The Baltic States: Estonia, Latvia and Lithuania. ISBN 978-0-415-28580-3. стрpp. 19</ref> Већина војске балтичких земаља мирно се предала и допустила Црвеној армији да их разоружа.

Након приступања Летоније Совјетском Савезу, генерал [[Иван Серов]] наредио је депортације „антисовјетских елемената из Литве, Летоније и Естоније“. Током ноћи [[13. јун|13]]./[[14. јун]]а [[1941]]. године, 15.424 грађана Летоније депортовано је у логоре и посебна насеља у [[Сибир]]у.<ref>{{Cite book |editor= Elmārs Pelkaus |title= Aizvestie: 1941. gada 14. jūnijā |year= 2001 |publisher= Latvijas Valsts arhīvs; Nordik |location= Riga |language= Latvian, English, and Russian |isbn=978-9984-675-55-8 |oclc= 52264782 }}</ref>

Владе [[Балтичке државе|Балтичких земаља]],<ref>[http://www.am.gov.lv/en/latvia/history/occupation-aspects/ The Occupation of Latvia] at Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Latvia</ref><ref>[http://newsfromrussia.com/cis/2005/05/03/59549.html Estonia says Soviet occupation justifies it staying away from Moscow celebrations - Pravda.Ru], Приступљено 10. 4. 2013.</ref> [[Европски суд за људска права]] и Веће Уједињених нација за људска права<ref>[http://daccessdds.un.org/doc/UNDOC/GEN/G08/117/59/PDF/G0811759.pdf UNITED NATIONS Human Rights Council Report], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>, [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref name="USA">[https://web.archive.org/web/20070611074645/http://www.state.gov/p/eur/rls/rm/86539.htm U.S.-Baltic Relations: Celebrating 85 Years of Friendship] at state.gov</ref> и [[Европска унија]]<ref>{{cite journal |last=European Parliament |title=Resolution on the situation in Estonia, Latvia, Lithuania |journal=Official Journal of the European Communities |volume=C 42/78 |date = 13. 1. 1983. |url=http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/8/80/Europarliament13011983.jpg}}</ref><ref>[http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//NONSGML+MOTION+B6-2007-0215+0+DOC+PDF+V0//EN Motion for a resolution on the Situation in Estonia] by [[EU]]</ref> сматрају да је Летонија године [[1940]]. била окупирана од стране Совјетског Савеза, што је било одобрено у [[Споразум Рибентроп—Молотов|Споразуму Молотов-Рибентроп]]. Европски парламент означио је укључивање Балтичких земаља у Совјетског Савеза илегалним чином<ref>{{cite journal |last=European Parliament |title=Resolution on the situation in Estonia, Latvia, Lithuania |journal=Official Journal of the European Communities |volume=C 42/78 |date = 13. 1. 1983. |quote=...calling on the United Nations to recognize the rights of the Baltic States to self-determination and independence...|url=http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/8/80/Europarliament13011983.jpg}}</ref>, што је био један од разлога раног прихватања Балтичких земаља у [[НАТО]] савез.

* '''Председник Президијума врховног совјета'''

** [[Аугустус Кирхенстејнс]] (25. август 1940. – 111940—11. април 1952.; у егзилу у [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руској СФСР]] од 1941. до 1944)

** [[Карлис Озолинс]] (11. април 1952. – 271952—27. новембар 1959)

** [[Јанис Калнберзинс]] (27. новембар 1959. – 51959—5. мај 1970)

** [[Виталијс Рубенис]] (5. мај 1970. – 201970—20. август 1974)

** [[Петерис Страутманис]] (20. август 1974. – 221974—22. јун 1985)

** [[Јанис Вагрис]] (22. јун 1985. – 61985—6. октобар 1988)

** [[Анатолијс Горбуновс]] (6. октобар 1988. – 31988—3. мај 1990)

* '''Председник Врховног совјета'''

** [[Анатолијс Горбуновс]] (3. мај 1990. – 61990—6. јул 1993)

* '''Председник Већа народних комесара'''

* '''Председник Већа министара'''

** [[Вилис Лацис]] (август 1946. – 271946—27. новембар 1959)

** [[Јанис Пеиве]] (27. новембар 1959. – 231959—23. април 1962)

** [[Виталијс Рубенис]] (23. април 1962. – 51962—5. мај 1970)

** [[Јуријс Рубенис]] (5. мај 1970. – 61970—6. октобар 1988)

** [[Вилнис Бресис]] (6. октобар 1988. – 71988—7. мај 1990)<ref>[http://www.worldstatesmen.org/Latvia.htm Latvia], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>

* {{Cite book |ref= harv|editor= Elmārs Pelkaus |title= Aizvestie: 1941. gada 14. jūnijā |year= 2001 |publisher= Latvijas Valsts arhīvs; Nordik |location= Riga |language= Latvian, English, and Russian |isbn=978-9984-675-55-8 |oclc= 52264782 }}