Азербејџан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Ред 31:
| воде = 1,6
| становништво поредак = 89
| становништво = 9477100
| извор_становништво = <ref>Национална агенција за статистику [http://stat.gov.az/news/?id=2122]</ref>
| извор_становништво =
| попис становништва = 8.922.447
| година пописа = 2014
Ред 93:
=== Рељеф ===
[[Датотека:Azerbajiani landscape - Another version.jpg|мини|десно|250п|Долина Хиналиг са врховима [[Базардјузју]] и [[Шахдаг]]]]
[[Рељеф]]на слика Азербејџана је веома разноврсна и на њој доминирају два главна облика рељефа: [[низија|низије]] и [[планина|планине]]. Око 40% државне територије је планинског карактера, а просечна [[апсолутна висина|надморска висина]] износи око 400 [[м]].<ref name="Биодиверзитет">[http://www.cac-biodiversity.org/aze/aze_biodiversity.htm "Azerbaijan: Biodiversity".] Central Asia and Caucasus Institute. Retrieved 2007-05-26. [https://web.archive.org/web/20120208012911/http://www.cac-biodiversity.org/aze/aze_biodiversity.htm Архивирано из оригинала] на дан 8. 2. 2012.</ref> Хипсометријски најнижа тачка је [[Каспијско језеро|Каспијско море]] које се налази на 28 [[метар]]а испод нивоа светског мора, док је највиши врх [[Базардјузју]] (4.466 м) на крајњем северу. Тако је разлика између два хипсометријска екстрема чак 4.494 метараm.<ref>[http://enrin.grida.no/htmls/azer/soe/ecology/html/ecologicalzones.html "Orography of Azerbaijan".] United Nations Environment Programme. Retrieved 2010-06-30</ref>
[[Датотека:Murov mountain in Azerbaijan-Caucasus3.jpg|мини|десно|250п|Планина [[Муровдаг]]]]
[[Датотека:Bazarduzu detail.JPG|мини|десно|250п|[[Базардјузју]], највиши врх Азербејџана]]
Планински систем Азербејџана чине [[Велики Кавказ|Велики]] и [[Мали Кавказ|Мали]] Кавказ и [[Талишке планине]]. [[Велики Кавказ]] у Азербејџану представља крајњи југоисточни обод овог планинског ланца и простире се северним и североисточним делом земље. У Азербејџану је предтсваљен преко два планинска ланца: јужни Базардјузју висине 4.466 м и севернији [[Шахдаг (планина)|Шахдаг]] висине 4.243 м. Идући ка југоистоку надморска висина постепено опада на 1.000 — 700 метараm. [[Мали Кавказ]] се простире у западним и југозападним деловима земље и знатно је нижи и равнији. Главни планински ланци су [[Муровдаг]], [[Зангезурске планине|Зангезур]] и Шахдаг. Јужно од Муровдага се простире Карабашка вулканска висораван која се пружа ка југу све до долине реке [[Аракс]]а. Овај део земље је обрастао бујним листопадним шумама. Талишке планине се налазе на крајњем југоистоку земље, уз границу са [[Иран]]ом, и представљају прелаз од [[мали Кавказ|Малог Кавказа]] ка [[Елбрус]]у. Максимална висина ових планина износи 2.477 метараm.
 
Између високих планинских ланаца на северу, западу и југу, у централном делу земље сместила се пространа [[Курско-араксинска низија]] (највећа у [[закавказје|Закавказју]]). Централни део низије прати токове [[Куре]] и Аракса и дели се на 5 мањих целина: ''Муганска'', ''Миљска'', ''Карабашка'', ''Ширванска'' и ''Саљанска'' степа. [[Ленкоранска низија]] представља јужни продужетак централне низије у виду уског појаса ниског земљишта између [[Талишке планине|Талиша]] и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]]. Северно од [[Абшеронско полуострво|Абшеронског полуострва]] уз [[каспијско језеро|каспијску]] обалу према [[Дагестан]]у пружа се [[Самурско-дивичинска низија]]. Већина ових низија, укључујући и [[Абшеронско полуострво|Абшерон]] се налази на [[апсолутна висина|надморској висини]] нижој од нивоа [[светско море|светског мора]] (-28 м на обали).