Порторико — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
м razne ispravke |
||
Ред 19:
| воде = 1.6
| становништво поредак = 131
| становништво = 3615086
| извор_становништво = <ref>[http://www.census.gov/popest/data/index.html Национална агенција за статистику]</ref> | година пописа = 2013
| густина становништва = 430
Ред 49:
|url=http://www.topuertorico.org/geogra.shtml |title=Welcome to Puerto Rico!|publisher=topuertorico.org| accessdate = 22. 8. 2014.}}</ref> Најмање је острво [[Велики Антили|Великих Антила]].
Рељеф острва је углавном брдовит док се на северу и југу налази велико приобаље. Главни планински венац су [[Средишњи Кордиљери (Порторико)|Средишњи Кордиљери]] ({{јез-шпа|La Cordillera Central}}). На овом планинском венцу се налази и највиша тачка острва, [[Серо де Пунта]], висине 1.339
[[Датотека:Patillas Puerto Rico.jpg|мини|Обала код Патиљасу]]
Ред 182:
Крајем 17. и почетком 18. века Шпанија је своје колонијалне амбиције усмерила ка много просперитетнијим областима у Северној, Средњој и Јужној Америци. Порторико је занемарен, самим тим и неразвијен и углавном ненасељен пре 19. века. Ширење покрета за независност у шпанским колонијама допринело је повећаном интересовању матице за ово острво.
Врховна средишња хунта ({{јез-шпа|Junta Suprema Central}}) смештена у [[Кадиз]]у је 1809. признала Порторико као прекоморску провинцију Шпаније. То је учињено с циљем обезбеђивања политичких веза са острвом јер је Шпанија била усред [[Шпански рат за независност|рата за независност]]. Овиме је становницима Порторика омогућено да делегирају своје представнике за скоро установљени шпански парламент, и равноправност у одлучивању са делегатима Иберијског полуострва, Балеарских и Канарских острва. [[Датотека:garita morro s.jpg|мини|215п|лево|Кула на тврђави Сан Фелипе дел Моро]] Први представник Порторика у шпанском парламенту био је [[Рамон Повер и Хиралт]]. Ове уставне и парламентарне реформе биле су на снази од 1810. до 1814. и од 1820. до 1823. године. Две пута су укидане током обнове монархије на челу са [[Фернандо VII од Шпаније|Фернандом VII]]. Имиграција током 19. века као и реформе у трговини допринели су повећању броја Европљана и развоју привреде на острву, такође су појачали шпански културни и друштвени утицај на острву.
Временом је долазило до мањих побуна робова а најозбиљнија је била побуна из 1821. предвођена Маркосом Сиором. Иако није успео да оствари свој циљ Сиоро је стекао статус легенде и постао део порториканског фолклора.<ref name="GB">Guillermo A. Baralt, ''Slave revolts in Puerto Rico: conspiracies and uprisings, 1795-1873''; Markus Wiener Publishers. {{page|year=|id=ISBN 978-1-55876-463-7|pages=}}. {{page|year=|isbn=978-1-55876-463-7|pages=}}</ref>
Ред 305:
}}
{{Северна Америка}}
{{Средња Америка}}
| |||