Златни жутаћ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 13:
| binomial_authority = ([[Етјен Жофроа Сент-Илер|Geoffroy]], 1785)
| synonyms =
{{nowrap|
* ''Colias crocea''
* ''Colias croceus'' f. ''deserticola''<br /><small>Verity, 1909</small>
* ''Colias croceus'' f. ''helice''
* ''Colias croceus'' f. ''
* ''Colias
* ''Colias edusa'' f. ''obsoleta''<br /><small>Grüber, 1929</small>
* ''
* ''Papilio edusa''<br /><small>Fabricius, 1787<br />(''non'' Fabricius, 1777: [[Pontia edusa|preoccupied]])</small>▼
}}
▲''Colias edusa'' f. ''obsoleta'' <small>Grüber, 1929</small>
▲''Papilio edusa'' <small>Fabricius, 1787 (''non'' Fabricius, 1777: [[Pontia edusa|preoccupied]])</small>
| range_map =
| range_map_width = 120 px
| range_map_caption = Распрострањеност у Србији
}}
'''Златни жутаћ''' или '''шафрановац'''<ref>{{Cite web |title=Српски називи дневних лептира (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea) |url=http://www.sfses.com/history/pdf/09-2007%20Nis/28-Srpski%20nazivi%20%20dnevnih%20%20leptira%20(Lepidoptera%20Hesperioidea%20%20i%20%20Papilionoidea).pdf}}</ref><ref>{{Cite web |title=Биолошка разноврсност Србије |url=http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=1737 |publisher=bioras.petnica.rs}}</ref> (''Colias croceus'')
▲'''Златни жутаћ''' или '''шафрановац'''<ref>{{Cite web |title=Српски називи дневних лептира (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea) |url=http://www.sfses.com/history/pdf/09-2007%20Nis/28-Srpski%20nazivi%20%20dnevnih%20%20leptira%20(Lepidoptera%20Hesperioidea%20%20i%20%20Papilionoidea).pdf}}</ref><ref>{{Cite web |title=Биолошка разноврсност Србије |url=http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=1737 |publisher=bioras.petnica.rs}}</ref> (''Colias croceus'') ја [[дневни лептир]] из породице [[Белци (породица лептира)|белаца]] (Pieridae).
== Опис ==
Линија 43 ⟶ 36:
Colias crocea.1.jpg
</gallery>
Распон крила код златног жутаћа износи 42-48мм. Може се срести током целе године, па и током [[јесен]]и,<ref name="HabiProt">Đurić, M.; Popović, M. (2011), Dnevni leptiri Srbije priručnik, HabiProt, pp. 198, Beograd</ref> а годишње се јавља у три генерације.
Гусенице се хране најчешће на врстама из фамилије ''-{[[Fabaceae]]}-''.
== Распрострањење и станиште ==
Златни жутаћ је широко распрострањен на простору западног [[Палеоарктичка зона|Палеоарктика]], укључујући и [[Северна Африка|северну Африку]] и [[Острво|острва]] [[Медитеран]]а. Зоогеографска припадност: афротропска врста. Врста је аутохтона само у басену Медитерана, док у континенталном делу преко зиме јединке већином страдају, јер ни у једном стадијуму развитка немају дијапаузу. Само током изузетно топлих зима преживи мали број јединки.<ref name="Засавица" />
Чест је европски селац кога срећемо на свим травнатим [[Станиште|стаништима]] и свим надморским висинама.<ref name="HabiProt" />
<gallery mode="packed" heights="120px">
Colias crocea.Alci.png|{{leftlegend|lime|присутан|outline=gray}}
Colias crocea.FE.png
</gallery>
== Статус угрожености ==
Према [[Међународна унија за заштиту природе|Међународној унији за заштиту природе]] (IUCN), врста у Европи није угрожена.
== Референце ==
{{reflist|2}}
Линија 74 ⟶ 61:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Colias croceus}}
{{портал|Биологија}}▼
* [http://fauna-eu.org/cdm_dataportal/taxon/131fc538-90ce-4c92-ae87-5dcc29ba4558 Fauna Europaea]
* [http://www.iucnredlist.org/search IUCN]
Линија 80 ⟶ 66:
* [http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=1737 БиоРаС — Биолошка разноврсност Србије {{sr}}]
{{taxonbar}}
▲{{портал бар|Биологија|Србија}}
[[Категорија:Дневни лептири Србије]]
| |||