Столац — разлика између измена

}}

'''Столац''' је град и сједиште [[Општина Столац|истоимене општине]] смештен у југоисточнном дијелу [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], на крајњем истоку [[Херцеговачко-неретвански кантон|Херцеговачко-неретванског кантона]], на самој граници са Републиком Српском. Град је настао на обалама ријеке [[Брегава|Брегаве]], окружују га планина [[Хргуд (планина)|Хргуд]] и [[Видово поље]]. Сам прилаз Стоцу са западне стране је [[Дубравска висораван]], која је специфична и позната по [[бресква|брескви]] и надасве дубравском виноградарству по којем су позната столачка [[вино|вина]]. На истоку је [[Дабарско поље]] (Република Српска), познато по квалитетним прерађевинама од меса, а на југоистоку градић и општина Љубиње (Република Српска), надалеко чувено по најквалитетнијем дувану у свету — „херцеговачкој шкији”. У Стоцу постоје трагови живота од пре 3.500 година, колико су стари последњи познати налази [[илири|илирског]] града [[Даорсон]]а.

[[Датотека:PodjelaStoca.jpg|мини|центар|Дејтонска подјела и формирање општине Берковићи]]

Према прелиминарним подацима [[popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|пописа становништва 2013. године]], у насељеном месту Столац пописано је 3.957 лица.<ref name="ш">[http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.]</ref>

== Историја ==

Назив Столац добио је релативно касно — први познати податак је из [[15. век|XV века]], те се развој Стоца прати кроз неколико назива. Најстарији назив је Даорсои, односно Даорсон, илирски град у селу Ошањићи изнад Стоца (IV-III вијек п. н. е.). Следи римски Dillintum, затим castrum Vidoskij и loco dicto Stolaz, па Vidosich, Видоски град, османско Илце и Истолце, потом Видоска и коначно Столац. Пошто се крај налази у медитеранском поднебљу успевале су све врсте воћа, а највише грожђа.

За вријеме грађанског рата у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] град је доста претрпео. Срушена је православна црква из [[1870]]. године, једна од најстаријих џамија султана Селима из [[1519]], а уништени су и многи други споменици. Скоро целокупна популација Срба, којих је до 1992. у Стоцу било скоро као и Бошњака, а далеко више него Хрвата, избегла је на почетку рата. Срби су доживели погром и за вријеме Другог светског рата од стране усташа. У близини се налази село Пребиловци које је синоним за српска страдања у Другом светском рату.

 

| style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]]

| style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]]

| style="background:#f3fff3;" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]]

| style="text-align:right;"| 3.426 (61,95%)