Шљахта — разлика између измена

252 бајта уклоњена ,  пре 2 године
м
Разне исправке
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (Разне исправке)
Од оснивања пољске државе у 10. веку, главна обавеза свих племића била је војна служба краљу у замену за земљишне поседе. Док су племићи феудалног позива чинили главнину пољске војске све до 16. века, војним реформама краља [[Стефан Батори|Стефана Баторија]] (1576—1586) и увођењем професионалне и најамничке војске, војни значај племства у Пољској опада.
 
Са друге стране, законске привилегије племства расту од времена [[Казимир III|Казимира III Великог]] (1333-1370.), који у ситној властели, окупљеној у скупштине војводина, ''сејмиће'', тражи ослонац против великаша (''"магната"''). Након изумирања [[Пјастови|династије Пјаста]], пољска властела је од новог краља [[Лајош I Анжујски|Лајоша Анжујског]] 1374. изнудила '''''Привилегије у Кошицама''''', по којима суверенитет више није био у личности краља, већ у свом народу Пољске (под којим се, наравно, подразумевала властела). Тако су великаши после краљеве смрти 1386. изабрали за краља [[Владислав II Јагело|литванског војводу Јагела]], који није имао никаквог наследног (па ни божанског) права на престо, већ је владао по пристанку племића окупљених у [[Сејм]] - [[Скупштина сталежа|скупштину сталежа]]. Тако је ударен темељ [[Уставна монархија|уставне монархије]] у Пољској.<ref>{{Cite bookharvnb|url=https://www.worldcat.org/oclc/17824624|title=The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture|last=Zamoyski|first=Adam|date=|publisher=F. Watts|year=1988|id=ISBN 0-531-15069-0|location=New York|publication-place=|type=|oclc=17824624|pagespp=43-45}}</ref>
 
=== Племићка демократија ===
1.572.075

измена