Википедија

Гомељ — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke
Ред 1:
{{Град у Белорусији
| назив = Гомељ
| изворни_назив = {{јез-блр|Гомель}}
| слика = Homieĺ Montage (2017).jpg
| опис_слике =
| градска_застава = Flag of Gomel.svg
| грб = Coat of Arms of Homiel, Belarus.svg
| држава = {{БЛР}}
| област = {{застава|Гомељска област}}
| рејон = Административни центар [[Гомељски рејон|Гомељског рејона]] али не улази у његов састав
| локација = Gomelj - lokacija.svg
| величина_мапе = 150п
| гшир = 52.45
| гдуж = 31
| надморска_висина = 135
| дан_града = [[7. септембар]]
| оснивање = [[1142]].
| становништво = 535229<ref>{{cite web|url=http://gomel.belstat.gov.by/ofitsialnaya-statistika/sotsialnaya-sfera/demografiya_2/osnovnye-pokazateli-za-period-s-__-po-____gody_3/chislennost-naseleniya-po-raionam/|title=Численность населения по г. Гомелю и районам|language=ru}}</ref>
| година_становништво = (''2017'')
| површина = 135,34<ref>{{Cite web|url=http://www.gki.gov.by/docs/gzk_2010-15404.doc|title=Государственный земельный кадастр Республики Беларусь||archive-date=25. 8. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110825200934/http://www.gki.gov.by/docs/gzk_2010-15404.doc|language=руски}}</ref>
| веб-страна = [http://www.gorod.gomel.by/ gorod.gomel.by]
| градоначелник = Петар Алексејевич Кириченко
| градови-побратими = [[Абердин]], [[Клермон Феран]], [[Лијепаја|Лиепаја]], [[Радом]], [[Велики Садбери|Садбери]], [[Чернигов]], [[Чешке Будјејовице]], [[Брјанск]]
}}
 
Ред 39:
=== Геологија и тектоника ===
[[Датотека:BLR Gomel toward River Soz.jpg|мини|220п|Река Сож у Гомељу]]
Гомељ се налази у југоисточном делу Вороњешке [[антеклиза|антеклизе]] — издигнуте тектонске структуре која чини интегрални део Руског штита Источноевропске платформе. Кристални фундамент се налази на дубини од око 450—550 метараm испод [[апсолутна висина|надморске висине]]. Платформну засвођену структуру чине наслаге [[палеозоик|палеозојске]] старости (дебљине 100–120 m, средњо[[девон (периода)|девонске]] [[глина|глине]], [[пешчар]]и и [[доломит]]и), [[мезозоик|мезозојске]] старости (400–420 m, песковито-глиновитих [[тријас]]ке старости, глина и пескова [[Јура|јурске]] старости, седимената [[Креда (периода)|креде]]), и [[кенозоик|кенозојске]] старости (дебљине 30–50 m, глауконско-кварцног песка [[палеоген]]а и песка и супеска [[квартар]]ног моренског материјала).<ref name="gomel" />
 
Територија данашњег Гомеља је од раног [[протерозоик]]а до средњег девона била на површини да би током средњег девона била потопљена. Током млађег девона је постојала интензивна вулканска активност. Током квартарног леденог доба бројни [[ледник|глечери]] су се простирали све до данашњег градског подручја, а током александријског интерглацијала формирана је долина реке [[Сож]] која данас доминира градским пејзажем. Ледници су својим дејством на том подручју акумулирали огромне количине наносног материјала и тако формирали пространу Полеску пешчану зараван.<ref name="gomel" />
Ред 45:
=== Руде и рељеф ===
[[Датотека:Gomel high.jpg|220п|мини|десно|Гомељу недостаје више зелених површина]]
Рељефом града и шире околине доминира пространа равница. Равница дуж десне обале [[Сож]]а је алувијално-глацијалног порекла, док је лева обала настала акумулацијом наносног речног материјала. Вороњешка антеклиза се простире правцем север-југ, тако да је геолошки највиша градска тачка у северним предграђима и лежи на 144 метараm [[апсолутна висина|надморске висине]], док најнижу тачку чини обала Сожа (на 115 m). Најнижи део града је Новобелицки рејон који лежи на левој обали реке и у просеку је за 10 до 15 метараm нижи од северних и јужних делова града. Дуж леве обале Сожа налазе се бројне плаже, чија укупна дужина прелази неколико километара.<ref name="gomel" />
 
На територији града Гомеља пронађене су велике резерве слатке хидрокарбонатне (у стенама кенозојсје и кредине старости) те минералне сулфатно-хлоридне натријумове (девон и тријас) воде које се користе при бањском лечењу. У југозападном делу града налази се Осовцовски мајдан [[песак|песка]] који се користи у грађевинарству.<ref name="gomel" />
Ред 113:
 
{| class="wikitable"
|+Динамика присуства одређених елемената у ваздуху мгк/м³ <ref name=Prir2000 />
!Год. ||Фенол ||Амонијак ||Формалдехид ||Олово
|-
|1991 ||4,3 ||68||9 || 0,070
|-
|1995 ||2,9 ||24||8 ||0,020
|-
|2000 ||1,5 ||11||6 ||—
|}
 
Највећа загађеност ваздуха је у западном делу града у индустријској зони где се налазе хемијске фабрике, термоелектрана ТЕЦ-2, фабрике грађевинских материјала као и у центру у рејону железничке станице где је високо саобраћајно оптерећење. Најчистији ваздух је на југу и у Новобелицком рејону.<ref name=Prir2000 /> Одлагање хемијског отпада је такође значајан проблем за Гомељ, а највећи проблем изазива одлагање фосфоровог гипса (због непријатних мириса) као и загађење подземних вода.<ref>География Гомельской области / под ред. Г. Н. Каропы, В. Е. Пашука. — Гомель, 2000. — 286 стр.</ref><ref>[http://www.nestor.minsk.by/sn/1997/37/sn73711.htm -{Технология перерабатки фосфогипса}-]</ref>
Ред 248:
 
Град се дели на 4 рејона:
 
* [[Централни рејон Гомеља|'''Централни''' рејон]]<ref>[http://cenadm.gomel-region.by/ru/hictoru -{История района}-]</ref> се простире у централном, источном и североисточном делу Гомеља. Главне улице су Совјетска, проспект Лењина, Мазурова, Интернационална. У Централном рејону послују 24 предузећа, у њему се налази већи део знаменитости и културних објеката града - компплекс двораца, ловачки дом, драмско позориште, циркус, луткарско позориште, експериментални омладински театар-студио, обласни друштвено културни центар итд.
* [[Совјетски рејон Гомеља|'''Совјетски ''' рејон]]<ref>{{cite web|url=http://www.sovadmin.gomel.by/sovraion/|title=Советский район|language=руски|archive-url=https://web.archive.org/web/20041218042521/http://www.sovadmin.gomel.by/sovraion/|archive-date=18. 12. 2004}}</ref> налази се у југоисточном делу Гомеља. Ово је најмлађи рејон града. У овом рејону се налази трећина индустријске производње и у њему живи 37% становништва. Главне улице рејона су Улица Богдана Хмељницког, Речицкое шосе, Барикинова и Проспект Октобра.
Линија 381 ⟶ 380:
 
За осматрање града био је најпопуларнији точак за осматрање који је демонтиран [[2007]]. године. Од тада као градски видиковац служи
35 метараm висок некадашњи димњак шећеране који се налази у парку на неколико стотина метара од комплекса двораца. Како је рељеф Гомеља углавном равничарски, са врха видиковца се пружа поглед на цео град.
 
Од скорије изграђених објеката популаран међу становништвом је градски циркус који је изграђен [[1972]]. године у облику летећег тањира. Када је изграђен био је једно од најконтроверзнијих здања јер се није уклапао у стандардну идеју архитектуре [[социјалистички реализам|соцреализма]]. Такође је знаменит меморијални центар са вечном ватром и спомеником незнаном јунаку на Тргу рада.
Линија 388 ⟶ 387:
[[Датотека:Gomel. Znak pobratimam..jpg|мини|десно|150п|Знак градовима побратимима]]
Списак градова партнера и побратима Гомеља:<ref>[http://www.gorod.gomel.by/Economic/VneshneEconomic/GorodaPartnery.aspx -{Города-партнеры Гомеля}-]</ref>
 
* {{зас|Уједињено Краљевство}} - [[Абердин]], [[Уједињено Краљевство]] <small>({{јез-енгл|Aberdeen}} - 1990)</small>
* {{зас|РУС}} - [[Анапа]], [[Русија]] <small>({{јез-ру|Анапа}} - 2010)</small>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Гомељ”