Социјалистичка Федеративна Република Југославија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 194.152.25.170 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Нема описа измене
Ред 1:
{{друго значење2|Југославија}}
{{мало_инлајн_референци}}
{{Кутијица за бивше државе
Ред 86:
| Напомене = <div style="margin-left:-1em; font-size:115%">{{reflist|group=н.}}</div>
}}
'''Социјалистичка Федеративна Република Југославија''' (скраћено '''СФР Југославија'''<!-- овако је писало на пасошу државе, па је стога веома релевантно --> или '''СФРЈ''') бивша је [[Југославија|југословенска]] [[држава]] која је постојала од краја [[Други светски рат|Другог светског рата]], до [[распад СФРЈ|рата]] почетком [[1990e|деведесетих година двадесетог века]]. Она је била [[социјализам|социјалистичка]] држава која је обухватала територије данашњих независнихтеритори]8877766

зависних држава [[Србија|Србије]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], [[Република Македонија|Македоније]], [[Словенија|Словеније]] и [[Црна Гора|Црне Горе]].
 
Формирана је [[1945]]. године као наследница [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] под именом '''[[Демократска Федеративна Југославија]]'''. [[29. новембар|29. новембра]] 1945. године мења име у '''Федеративна Народна Република Југославија''', док је [[1963]]. године коначно променила име у '''''Социјалистичка Федеративна Република Југославија'''''. [[Главни град]] СФРЈ био је [[Београд]]. СФРЈ се граничила са [[Италија|Италијом]] на [[северозапад]]у, [[Аустрија|Аустријом]] и [[Мађарска|Мађарском]] на [[север]]у, [[Румунија|Румунијом]] на [[североисток]]у, [[Бугарска|Бугарском]] на [[исток]]у и [[Грчка|Грчком]] и [[Албанија|Албанијом]] на [[југ]]у. [[Запад]]ни део републике је излазио на [[Јадранско море]].
Линија 164 ⟶ 166:
{{главни чланак|Београдски процес}}
{{такође погледајте|Операција хапшења Драже Михаиловића}}
''Београдски процес'' је назив за суђење генералу [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубу Михаиловићу]] и групи од још двадесет тројице оптуженика из редова [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], [[Владе Краљевине Југославије|владе у игнзанству]] и [[Влада народног спаса Милана Недића|Недићевог режима]] за [[издаја|издају]] и [[ратни злочини|ратне злочине]]. Званичан назив поступка је био ''„Суђење Драгољубу-Дражи Михаиловићу и осталим колаборационистима за издају и ратне злочине почињене на простору Југославије за време рата (1941—1945)“''. Суђење је одржано у [[Београд]]у, од [[10. јун]]а до [[15. јул]]а [[1946|1943]].
 
==== Просовјетски период ====
Линија 261 ⟶ 263:
{{такође погледајте|Хронологија распада СФРЈ|Крња Југославија (СФРЈ)}}
[[Датотека:Map of war in Yugoslavia, 1992.png|мини|десно|250п|Југославија 1992.]]
Током [[1991]]. и [[1992]]. дошло је до распада СФРЈ који је изведен методом оружане сецесије уз подршку и помоћ страних држава. У случају Југославије није поштовано начело територијалне целовитости и њених међународно признатих граница. Супротно међународном праву, републичке границе, које никада нису правно утврђене и обележене

, постале су границе суверених држава. Право народа на самоопредељење везано је за федералне јединице и оне су постале његови носиоци.
 
===== Словенија, Хрватска, Македонија и Босна и Херцеговина =====