Лака крстарица — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Units;)
{{радови у току}}
'''Лака крстарица''' је назив који долази од израза "лаки оклопни крсташ", и њиме се означава врста [[бродски оклоп|оклопљене]] [[крстарица|крстарице]] која се почетком [[XX век]]а као хибрид [[заштићена крстарица|заштићене крстарице]] и [[оклопни крсташ|оклопног крсташа]] заменила та два типа.
[[Слика:Mikhail_Kutuzov_%28cruiser%29.jpg|мини|десно|300п|Руска лака крстарица Михаил Кутузов, на вечној стајанци у бази Новоросијск, 2005. године.]]
'''Лака крстарица''' ([[енглески језик|енг]]: -{''light ctuiser''}-, [[француски језик|фра]]: -{''croiseur léger''}-, [[немачки језик|нем]]: -{''kleiner kreuzer''}-, [[руски језик|рус]]: -{''легкий крейсер''}-) је назив који долази од израза "лаки оклопни крсташ", и њиме се означава врста [[бродски оклоп|оклопљене]] [[крстарица|крстарице]] која сеје настала почетком [[XX век]]а као хибрид [[заштићена крстарица|заштићене крстарице]] и [[оклопни крсташ|оклопног крсташа]], а убзо је и заменила та два типа.
 
== Настанак ==
 
У периоду од [[1890]]. до [[1905]]. године, у свим ратним морнарицам долази на основу намене, до класификације крстарица на; -{''I класу''}-, -{''II класу''}-, и -{''III класу''}-. Крстарице -{''I класе''}- имале су улогу заштите сопствених комуникација и вођење [[Крстарички рат|крстаричког рат]]а на [[Океан|океанима]]. Крастарице -{''II класе''}-, такође су имале исти задатак као и претходне, стим што су због мањег депласманам њихова операцијска подручја, била мора. Крстарице -{''III класе''}- су требале да дејствују у склопу флотних састава. Основно наоружање крстарица, била је артиљерије, али су имале и 4 до 6, углавном надводних, торпедних цеви. Када се испоставило да крстарице -{''I класе''}-, имају и сувише слаб оклоп, [[Велика Британија]], [[Француска]] и [[Сједињене Америчке државе]] започињу са градњом нове врсте ратног брода, који је добио назив [[оклопни крсташ]]. Након [[Руско-Јапански рат|руско-јапанског рата]], показало се да оклоп крстарица -{''II''}- и -{''III класе''}-, је толико слаб, да не може заштити виталне делове брода чак ни од топовских пројектила мањег калибра.<ref>''Крстарица'', '''Војна енциклопедија''' књига 4. - страна 727, Београд 1972. године.</ref>
 
Лаке крстарице су свој корен имале у бродовима које је крајем [[XIX век]]а градила [[Њемачка]] у сврху [[крстарички рат|крстаричког рата]], односно настојања да се нападима на [[трговачка морнаица|трговачко бродовље]] на удаљеним морима у евентуалном рату угрози поморска доминација [[Британски империј|Британског империја]]. Њихов дизајн је наглашавао брзину на штету наоружања и оклопа, али касније добиле исти оклоп као и оклопни крсташи.
 
Разлика између лаких и [[тешка крстарица|тешких крстарица]] је била прилично нејасна све до [[Вашингтонски поморски уговор|Вашингтонског поморског уговора]] из [[1922]]. године, којим је установљен стандард према којем су тешке крстарице постале све оне с главним топом чији је калибар већи од 155 -{mm}-.
 
Величина ових јединица се креће од 5000 па до око 8000 тона, а максимална брзина од 33 до 37 чворова.
 
== Напомене ==
<div class="references-small" style="-moz-column-count:2; column-count:2;">
<references/>
</div>
 
[[Категорија:Ратни бродови]]