Лака крстарица — разлика између измена

нема резимеа измене
|{{радови у току}}
[[Слика:Mikhail_Kutuzov_%28cruiser%29.jpg|мини|десно|300п|Руска лака крстарица Михаил Кутузов, на вечној стајанци у бази Новоросијск, 2005. године.]]
'''Лака крстарица''' ([[енглески језик|енг]]: -{''light ctuiser''}-, [[француски језик|фра]]: -{''croiseur léger''}-, [[немачки језик|нем]]: -{''kleiner kreuzer''}-, [[руски језик|рус]]: -{''легкий крейсер''}-) је назив који долази од израза "лаки оклопни крсташ", и њиме се означава врста [[бродски оклоп|оклопљене]] [[крстарица|крстарице]] која је настала почетком [[XX век]]а као хибрид [[заштићена крстарица|заштићене крстарице]] и [[оклопни крсташ|оклопног крсташа]], а убзо је и заменила та два типа.
 
У периоду од [[1890]]. до [[1905]]. године, у свим ратним морнарицам долази на основу намене, до класификације крстарица на; -{''I класу''}-, -{''II класу''}-, и -{''III класу''}-. Крстарице -{''I класе''}- имале су улогу заштите сопствених комуникација и вођење [[Крстарички рат|крстаричког рат]]а на [[Океан|океанима]]. Крастарице -{''II класе''}-, такође су имале исти задатак као и претходне, стим што су због мањег депласманам њихова операцијска подручја, била мора. Крстарице -{''III класе''}- су требале да дејствују у склопу флотних састава. Основно наоружање крстарица, била је артиљерије, али су имале и 4 до 6, углавном надводних, торпедних цеви. Када се испоставило да крстарице -{''I класе''}-, имају и сувише слаб оклоп, [[Велика Британија]], [[Француска]] и [[Сједињене Америчке државе]] започињу са градњом нове врсте ратног брода, који је добио назив [[оклопни крсташ]]. Након [[Руско-Јапански рат|руско-јапанског рата]], показало се да оклоп крстарица -{''II''}- и -{''III класе''}-, је толико слаб, да не може заштити виталне делове брода чак ни од топовских пројектила мањег калибра.<ref>''Крстарица'', '''Војна енциклопедија''' књига 4. - страна 727, Београд 1972. године.</ref>
 
За прве "праве" лаке крстарице, сматрају се британски бродови [[Британске лаке крстарице класе Еритјуз|класе Еритјуз]]<ref>Практично ту част су више заслижиле крстарице класе Чатам, које су такође имале оклопни појас и турбине, а први брод те класе је ушао у строј свега пар месеци након што је почела изградња крстарице Еритјуз, но појам «Лака крстарица» се прво употребио код извиђачких крстарица са турбинама: [http://www.wunderwaffe.narod.ru/Magazine/MK/1995_04/06.htm Снаге Велике британије 1914. - 1918. године. Приручник састава бродова. Лаке крстарице.]</ref>, насталих као даљи развој ивиђачких крстарица (-{''Scout cruiser''}-). Оне су се одликовале многим новитетима, од којих је главни био, оклопни појас у висини водене линије.
 
Заједно са изградњом крстарица класе [[Британске лаке крстарице класе Еритјуз|класе Еритјуз]], појављује се и термин «лаке крстарице».<ref>При пројектовању, ове крстарице су класификоване као извиђачке или крстарице -{''III класе''}-, -{'''Крейсера Второй Мировой'''}-, -{''Патянин С. В., Дашьян А. В. и др''}-</ref>
 
Приказујући сликовито у парламену вредности ново изграђених крстарица, [[Винстон Черчил|Черчил]] назива те бродове: "лако оклопљене крстарице" (-{''Light armored cruisers''}-), представљајући их као јединствене, од малих флотних бродова, заштићене вертикално оклопном по целој дужини корпуса.<ref>[http://www.wunderwaffe.narod.ru/WeaponBook/C_Class/02.htm А.Донец Прямые потомки «скаутов» : Крейсера типа С. Введение.]</ref>