Михаило Полит-Десанчић — разлика између измена

Потиче из имућне новосадске породице, од оца Гавре Полита, која је поред куће у граду, имала и салаш у околини. Био је (судећи и по презимену) старог грчког порекла, из Цариграда. Узео је као друго презиме, презиме своје мајке а то је била једна од врло старих српских породица. Рођен је 16. јуна 1833. године у Новом Саду. Вишеструко је током живота повезан са Светозаром Милетићем. У нижим разредима новосадске школе "перцептор" (учитељ) му је био Светозар Милетић. Нижу гимназију је завршио у Новом Саду, а Пети и шести разред ("школу") му је приватно (опет) предавао Милетић у Бечу. Разреде је затим положио на испитима у Карловачког гимназији. Гимназијско школовање (седми и осми разред) редовно завршава у Бечу, где је и испит зрелости положио. Студије права почиње у Паризу 1853. године. После проведене године у Француској, враћа се и дипломира права на Бечком универзитету 1857. године. Године 1860. био је у Црној Гори секретар кнеза Данила, али је тај положај морао напустити због климе на Цетињу, која му није одговарала. Вратио се у Беч, где се посветио завршетку образовања, и био произведен за доктора права 19. марта 1861. Пред њим је стајала перспективна адвокатска пракса у Новом Саду, али он се определио за Хрватску, за Загреб. Биће да је то било најпре због језика.

 

 

Јавни ангажман почиње 1858. године, када је изабран да буде вођа и тумач Босанске депутације. Депутација народних изасланика је тада у Бечу ишла на пријем ради својих захтева код турског амбасора кнеза Калимахиса. За потребе те делегације написао је на француском језику представку за турског султана, коју су међутим штампали много европски листови. Књижевно-научни рад почиње шездесетих година 19. века када публикује две брошуре на немачком језику. А 1862. године написао је једну романтичарску новелу на српском језику. Био је "Миша" Полит 1867. године на великој етнографској изложби у Русији - у Москви. То путовање и контакти остварени са руским званичницима, били су за њега драгоцено искуство. После запажених беседа које је одржао, а које су одушевиле Русе, био је представљен и руском цару Александру II, а дуг и озбиљан разговор о националном питању имао је са великим кнезом Константином.