Авангардни филм — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Авантградни филм''' је врста филмског стваралаштва који је настао и имао свој врхунац...
 
Нема описа измене
Ред 3:
Већ 1910. године, неки умјетници (нарочито италијански [[футуризам|футуристи]]) су заговарали идеју по којој је филм идеалан медиј за постизање естетских вриједности које је представио модернистички покрет. Ипак, тек тридесетих година 20. вијека, јавља се једна кохерентна традиција авантгардног филма. У тој деценији афирмише се као алтернатива тек консолидованој комерцијалној индустрији филма. Период умјетничког филма који се тада развио, а који је француски сликар [[Фернанд Леже]] описао као "освета [[сликарство|сликара]] и [[поезија|поета]] индустрији филма", се манифестовао преко више различитих модернистичких школа.
 
''Апсолутна апстракција'' кинематографа као што су [[Викинг Егелинг]], [[Ханс Рихтер]] и [[Валтер Ретман]] се идентификује са неопластицизмом; ''Механички балет'' (Balllet Мècanique) (1924), Фернанда Лежеа и Дидлија Марфија (Didley Murphy) као и ''-{Jeux de Reflets et de Vitesse}-'' (1923-25), Анрија Чомета (Henri Chomette) и Ки Фоа (Кi-Pho) Гвида Себера (Guido Seeber), су филмови рађени по [[кубизам|кубистичкој]] традицији; [[Ман Рај]], Рене Клер (René Clair) и [[Марсел Дишан|Марсел Дишан]] су снимали филмове у [[дадаизам|дадаистичком]] духу; ''Мртва природа у Берлину'' (1926) и ''Игра свјетлости'' (1930) [[Ласло Мохољи Нађ|Ласла Мохољи Нађа]], као и ''[[Човјек са камером]]'' [[Џига Ветров|Џиге Ветрова]], слиједе [[конструктивизам|конструктивистичке]] принципе; Ман Рајев филм ''-{L'Etoile de Mer}-'' (1928) и Један андалуски пас (''-{Un Chien Andalou}-'') (1929) шпанског [[режисер]]а [[Луис Буњуел|Буњуела]] и сликара [[Дали]]ја, чине истракнуте примјере аутентичне [[надреализам|надреалистичке]] традиције.
 
Већина ових умјетника су се већ истакли у другим умјетничким медијима, прије него што су кренули да експреиментишу са филмом. Филм их је приивлачио као нова врста технологије која представља модерно доба и као прозор у нова естетска истраживања. Осим тога, као тип медија масовне комуникације, филм је омогућавао приступ далеко широј публици у односу на друге умјетничке медије.