Авангардни филм — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 5:
Већ 1910. године, неки умјетници (нарочито италијански [[футуризам|футуристи]]) су заговарали идеју по којој је филм идеалан медиј за постизање естетских вриједности које је представио модернистички покрет. Ипак, тек тридесетих година 20. вијека, јавља се једна кохерентна традиција авантгардног филма. У тој деценији афирмише се као алтернатива тек консолидованој комерцијалној индустрији филма. Период умјетничког филма који се тада развио, а који је француски сликар [[Фернанд Леже]] описао као "освета [[сликарство|сликара]] и [[поезија|поета]] индустрији филма", се манифестовао преко више различитих модернистичких школа.
''Апсолутна апстракција'' кинематографа као што су [[Викинг Егелинг]], [[Ханс Рихтер]] и [[Валтер Ретман]] се идентификује са неопластицизмом; ''Механички балет'' (Balllet Мècanique) (1924), Фернанда Лежеа и Дидлија Марфија (Didley Murphy) као и ''-{Jeux de Reflets et de Vitesse}-'' (1923-25), Анрија Чомета и Ки Фоа Гвида Себера, су филмови рађени по [[кубизам|кубистичкој]] традицији; [[Ман Реј]], Рене Клер и [[Марсел Дишан|Марсел Дишан]] су снимали филмове у [[дадаизам|дадаистичком]] духу; ''Мртва природа у Берлину'' (1926) и ''Игра свјетлости'' (1930) [[Ласло Мохољи Нађ|Ласла Мохољи Нађа]], као и ''[[Човјек са камером]]'' [[Џига Ветров|Џиге Ветрова]], слиједе [[конструктивизам|конструктивистичке]] принципе; Ман Рeјев филм ''-{L'Etoile de Mer}-'' (1928) и
Већина ових умјетника су се већ истакли у другим умјетничким медијима, прије него што су кренули да експреиментишу са филмом. Филм их је приивлачио као нова врста технологије која представља модерно доба и као прозор у нова естетска истраживања. Осим тога, као тип медија масовне комуникације, филм је омогућавао приступ далеко широј публици у односу на друге умјетничке медије.
| |||