Авангардни филм — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 18:
 
Ман Рејев ''Повратак разума'' (1924), је можда најрепрезентативнији филм тог периода у којем се на врло необичан и илогичан начин мјешају слике у покрету и који траје не више од два минута. Дух филма је у традицији дадаистичке провокације и почиње одједном без уводне радње са кратким секвенцама [[рајограм]]а, који представљају силуете различитих баналних предмета из свакодневнице (со, бибер, чиоде, ексери, итд). Ове секвенце слиједи секвенца ноћних лампи са вашара и касније опет више секвенци рајограма. Слиједе секвенце фотографија папирних конструкција и других објеката, представљених без икаквог реда, а филм се завршава сликом голе жене чије тијело прекривају траке сјене. Као и многи други филмови из те епохе, ''Повратак разума'' представља покушај превођења сликарских и вајарских идеја на ритмичко и временски ограничено искуство филма. Овај филм врло добро сажима формалистичке преокупације 1930-их, нарочито контрадикторност између апстракције и фигурације, коју врло добро илуструје транзиција апстрактних слика рајограма чиода, према двосмисленим и вртоглавим сликама бијеле свјетлости ноћних лампи градског вашара.
 
Рационалнији филмове кубиста и конструктивиста, такође су посветили пажњу дијалектици фигурације и апстракције. Ипак, њихове секвенце слика су пажљиво организоване и карактерише их визуелна хармонија. Еклектичне слике филма ''Механички балет'' чине суптилне варијације игре свјетлости које служе да би се усмјерила пажња гледаоца на те формалистичке теме и уједно представљају контраст анархичној диспозицији секвенци Ман Рејевог филма.
 
[[Категорија:Филм]]