Лака крстарица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 16:
*Извођење извиђања у интересу главних снага флота.
*Подршка својим лаким снагама.
*Заштита бојних бродова од напада непријатељских разарача и торпиљера.
 
Упркос томе, што је таквих крстарица требало веома много, цена изградње је била јако велика. Као резултат високе цене градње, у [[Велика Британија|Великој Британији]] се праве пројекти за израду лаких крстарица од 3.000 – 5.000 тона, са другостепеним карактеристикама - нови бродови су требали дејствовати у ограниченом акваторијуму [[Северно море|Северног мора]]. Мале размере бродова су утицале на смањење цене градње, и уочи [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[Велика Британија]] је започела масовну градњу лаких крстарица тога типа<ref>Пред Први светски рат, у "Лаке крстарице" су преформулисане скоро све оклопне крстарице које су поседовале турбинске уређаје.</ref>
 
Огромно морско пространство Британске империје, је захтевало и израду још једног типа крстарице – већег, са већом даљином пловљења и бољим условима за посаду, и коначно, са јачим наоружањем. Родоначелник нових лаких крстарица (-{''Trade protection cruisers''}-) биле су крстарице [[Британске лаке крстарице класе Таун|типа Чатам]] или [[Британске лаке крстарице класе Таун|Бирмингем]]<ref>У појединим литерарума се називају крстарице класе Бирмингем. Ипак најраспрострањенији назив за ове крстарице је "класа Таун", пошто су све носиле имена британских градова.</ref> Код нових крстарица депласман је повећан на 5.200 тона, а наоружане су топовимa калибра 152 -{''mm''}-, што је британској флоти дало високоефективне бродове за борбу са рејдерима непријатеља, а уједно су предвиђене и као замена за крстарице класе Еритјуз: просечна цена изградње крстарице класе Еритјуз је била 285.000 фунти, а крстарица класе Четам 356.000 фунти».<ref> -{'''Крейсера Второй Мировой'''}-, -{''Патянин С. В., Дашьян А. В. и др''}-</ref>