Битка на Крусима — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 8:
| датум = [[3. октобар]] [[1796]].
| локација = Круси, Љешанска нахија
| резултат = Убједљива побједа Црногораца и Брђана
| узрок = [[Махмуд-паша Бушатлија|Махмут-пашин поход на Црну Гору]]
| територија = Пипери и Бјелопавлићи се
| цивилне_жртве =
| страна1 = [[Црна Гора (1697—1852)]]
Ред 23:
| координате =
}}
'''Битка на Крусима''' била је значајна битка у току [[Црногорско-турски ратови|црногорско-турских ратова]], јер је побједа над Турцима добијена заједничком борбом црногорских и [[седморо брда|брђанских]] племена. И у дотадашњим борбама било је сарадње између Црногораца и Брђана, али она није била никад тако присна, ни бројно велика као у бици на Крусима. Брђани су послушно извршавали наређење [[Петар I Петровић Његош|владике]] исто као и Црногорци, што се дотад није дешавало ни у једној заједничкој борби. Тако се створио темељ за ближу сарадњу између Црногораца и Брђана, а [[Пипери]] и [[Бјелопавлићи]], на својим посебним племенским скупштинама, донијели су одлуку (1796) да се коначно уједине са Црногорцима, обавезујући се да ће испуњавати Владичина наређења. Овим се [[Црна Гора (1697—1852)|црногорска]] и [[Седморо Брда|брдска]] граница проширила до близу [[Спуж]]а, ријеке [[Морача|Мораче]] и Роваца.
Чим је руски цар дознао за црногорску побједу на Крусима, послао је Владици грамату у којој је истакао заслуге Црногораца и Брђана у заједничкој борби коју воде [[Руска Империја|Русија]] и [[Аустријско царство|Аустрија]] против [[Османско царство|Турака]]. Уз то је руски цар обавијестио Владику да ће Црној Гори слати сваке године по 1.000 дуката као поклон за општенародне потребе, како се истиче у грамати.
| |||