Objektni model dokumenta — разлика између измена

{{Neprovereni seminarski}}

{{HTML-lat}}

 

== Istorija ==

=== Zastareli DOM ===

JavaScript je izdat od strane Netskejp-a ([[Netscape Comunications]]), 1996 uz Netskejp Navigator 2.0 ([[Нетскејп навигатор|Netscape Navigator]] 2.0). Netskejpov konkurent, [[Majktosoft]] ([[Мајкрософт|Microsoft]]) objavio je [[Интернет експлорер|Internet Explorer]] 3.0 kasnije iste godine sa priključkom JavaScript-a zvanim JScript. [[Јаваскрипт|JavaScript]] i [[JScript]] su omogućili da Veb programeri kreiraju Veb c sa interakcijom na strani klijenta. Ograničen kapacitet za otkrivanje korisnički generisanih događaja i dopuna HTML dokumenata u prvoj generaciji ovih jezika na kraju postaje poznat kao "DOM Nivoa 0" ili "Zastareli DOM". Nezavisni standardi su razvijeni za DOM nivoa 0, ali je delom opisan u specifikaciji [[HTML]]-a 4.

 

 

=== Srednji DOM ===

Godine 1997, [[Netskejp]] (Netscape) i [[Majkrosoft]] (Microsoft) su objavili verziju 4.0 Netscape Navigator-a i Internet Explorer-a, dodajući podršku za dinamički [[HTML]] ([[DHTML]]), koji omogućava izmene učitanom HTML dokumentu. DHTML sadrži potrebna proširenja za rudimentarne objekte dokumenta koji je dostupan u implementacijama zastarelog DOM-a. Iako su implementacije zastarelog DOM-a uglavnom kompatibilne, jer je JScript zasnovan na JavaScript-u, DHTML DOM ekstenzije su razvijane paralelno sa razvojem svih pregledača i ostale nespojive. Ove verzije DOM-a postaju poznate kao "Srednji DOM."

 

=== Standardizacija ===

-{WWW}- Konzorcijum -{([[W3C|World Wide Web Consortium]], W3C)}-, osnovan 1994. radi promovisanja [[Otvoreni standard|otvorenih standarda]] za svetsku mrežu -{([[Веб|World Wide Web]], WWW)}-, okupio je -{Netscape Coummunications}- i -{Microsoft}- zajedno sa ostalim kompanijama radi razvijanja standarda za skriptne jezike pregledača, nazvanih -{"[[ECMAScript]]"}-. Prva verzija standarda je objavljena 1992. Naknadna izdanja JavaScript i JScript će implemetirati ECMAScript standard radi veće kompatibilnosti između pregledača.

 

 

== Aplikacije ==

=== Internet pregledači ===

Da bi preveli dokument kao što je HTML stranica većina internet pregledača koristi interni model sličan DOM-u. Čvorovi svakog dokumenta su organizovani u [[Struktura stabla|strukturu stabla]], koje se naziva DOM stablo, gde se najviši čvor stabla naziva "Objekat dokumenta". Kada se HTML stranica prevodi u internet pregeldaču, pregledač skida stranicu u lokalnu memoriju i atuomatski je parsira da bi je prikazao na ekranu. DOM je takođe način na koji JavaScript prenosi stanje pregeldača u HTML stranicama.

 

== Impelementacija ==

Zbog činjenice da DOM podržava navigaciju u bilo kom smeru(npr. roditelj i prethodni rođak) i dozvoljava arbitrarne izmene, implementacija mora makar da baferuje dokument koji je pročitan do sada (ili neku parsiranu formu njega).

 

=== Prikazivačke mašine ===

Internet pregledači se oslanjaju na prikazivačke mašine da bi parsirali HTML u DOM. Neke mašine kao sto su [[Trident/MSHTML]] i [[Presto]] su povezane primarno ili ekskluzivno sa određenim internet pregledačima kao što su Internet Explorer i Opera. Drugi, kao sto su [[Веб-кит|WebKit]] i [[Gecko]], su korišćeni od strane mnogih internet pregledača kao što su [[Гугл кроум|Google Chrome]], [[Мозила фајерфокс|Firefox]] i [[Safari (veb brauzer)|Safari]]. Različite mašine implementiraju DOM standarde u različitim stepenima sagalasnoti.

 

| accessdate = 10. 1. 2009. }}

{{refend}}

 

{{W3C стандарди}}