Позитивизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
Овај приступ можемо назвати и описним одн. дескриптивним, и ближи је методи [[природне науке|природних наука]]. Њему супротан је [[нормативно|нормативни]] приступ, који чешће сусрећемо у [[друштвене науке|друштвеним наукама]].
 
Зачетник позитивистичке теорије је [[Огист Конт]] (Auguste Comte), који је сматрао да се друштвени феномени могу проучавати методама природних [[наука]].Позитивистички приступ доминирао је у социологији све до другог светског рата. Након рата,под утицајем академске социологије у САД и Француској,његова популарност опада углавном ѕбог разорне критике других гледишта (функционализам,структурализам,марксизам) која су нудила боља решења,и тако постала модернија.Најизраженији позитивистички приступ у социологији налазимо код Емила Диркема у делу Правила социолошке методе.Позитивистички приступ у социологији полаѕиполази од следећих претпоставки:
1. Нуди радикалну алтернативу свим дотадашњим филозофским мишљењима и идејама;
2. Критикује феудални поредак испунјениспуњен крутом и беживотном спекулацијомкојуспекулацијом цекоју ће ѕаменити рационална мисао и искуствене чињенице;
3. Егзактност,практичност и конструктивност сваког позитивистичког става огледа се у операционалиѕацијиоперационализацији и искуственој верификацији;
4. Захваљујући присуству позитивне науке,техничка питања се лакше решавају;
5. Својом научном неутралношћу јасно разграничава научно од идеолошког;
6. По узору на природне наукекористинауке користи егзактну прецизну методу у проучавању човека и друштва и тако долази до чињеницатемељенихчињеница темељених на искуственом материјалу;
7. Садржаји вредносних судоваисудова и нормативних исказа не могу се искуствено проверити и практично применити због њихове ненаучне ваљаности.
 
{{клица-филозофија}}