Романови — разлика између измена

== Императорски дом ==

 

 

Члановима Императорског дома су се признавала сва лица императорске крви која су проистицала из законитих и равнородних бракова за које је император дао одобрење.<ref>Члан 126. Основних државних закона Руске Империје (1906)</ref> Чланови нису користили презиме „Романов“ нити било које друго презиме. Имали су титулу, име и очество. Престолонасљедник је носио титулу насљедник, [[цесаревић]]<ref>Изузетно, император је могао и другим члановима Императорског дома дати титулу цесаревића (ово је правило важило све до 1886).</ref> и велики кнез („императорско височанство“), а његова супруга је била [[цесаревна]] и велика кнегиња. Дјеца и унуци, праунуци и чукунунуци императора по мушкој линији су носили титуле [[Велики кнез|великог кнеза]] или велике кнегињице („императорска височанства“), а дјеца чукунунука титуле [[Кнез императорске крви|кнеза императорске крви]] или кнегињице императорске крви („височанства“). Касније је великокнежевска титула ограничена само на дјецу и унуке императора по мушкој линији, а кнежевска титула на праунуке императора и њихову најстарију дјецу. Њихова млађа дјеца су такође били кнезови или кнегињице императорске крви, али са титулом „свјетлости“.<ref>Чланови 144—148. Основних државних закона Руске Империје (1906)</ref> Равнородне супруге династичких чланова су имале титулу велике кнегиње или кнегиње императорске крви.