|
PRAŠUMA-Nastala je od biljaka,visokih trava i drveća zamršenih međusobno i prostire se duž celog pojasa koji obuhvata ekvator i tropske predele.Prašuma ima toplu i vlažnu klimu koja pomaže razvoj bujnog rastinja.Kiša pada skoro svakog dana.Izobilje orhideja,ali i lijana koje sa grana drveća pružaju žile vise u vazduh.[[1111111jelena erić]
[[Slika:Perucica.jpg|400п|мини|десно|[[Перућица]], једна од прашума Европе]]
[[Прашума]] у прадавно доба бујне су [[Шума|шуме]] покривале велике делове копна. [[Човек]] је мало-помало шуму крчио и претварао је у обрадиву [[земља|земљу]] или чак на њој градио. Данас се у ретким деловима света могу наћи недирнуте, густе, непроходне шуме у којима се дрвеће само руши од старости. То су прашуме. Оне имају велика [[дрво|дрва]] и врло разнолик [[Биљке|биљни]] и [[животиње|животињски]] свет.
==Прашуме умерених крајева==
У појасу умерене климе велике прашуме налазе се на граници [[Пољска|Пољске]] и [[Белорусија|Белорусије]] ([[Бјаловешка шума]]), у [[Румунија|Румунији]], [[Енглеска|Енглеској]], и [[Канада|Канади]]. Једна од четири преостале прашуме у [[Европа|Европи]] је [[Перућица]] код [[Вучево|Вучева]] у [[Република Српска|Републици Српској]] делу [[БИХ|Босне и Херцеговине]]. У прашумама умерених крајева живе: [[мрки медвед]], [[рис]], [[дивља мачка]], [[веверица]] итд.
==Тропске прашуме==
У тропским крајевима и њиховим прашумама, [[киша|кише]] су врло честе. Највећа прашума на свету је тропска [[Амазонија]], велика као Европа, даје 40% земаљског [[кисеоник]]а. Ту налазимо [[лептир]]е, [[змија|змије]], [[леопард]]е [[тигар|тигрове]], [[бивол]]а, [[нилски коњ|нилске коње]], [[крокодил]]е, [[јагуар]]е, [[мравојед]]е...
==Човек осваја прашуму==
Прашуме су богате дрветом,понегдје и рудама,па је то навело човека да осваја тешко приступачне крајеве. Тропске прашуме дају велике количине [[каучук]]а, [[бамбус]]а, [[банана]] итд, а на искрченим се местима узгаја [[пиринач]],[[шећерна трска]],[[какао]],[[памук]] и друго биље.У [[Јужна Америка|Јужној Америци]], [[Индија|Индији]] и [[Африка|Африци]] теку кроз џунгле велике реке ([[Амазон]], [[Гангес]], [[Конго (река)|Конго]], [[Нигер (река)|Нигер]]).Како нема других прометних путова, реке служе промету. Данас се кроз џунгле пробијају модерни асфалтирани путеви, али се доста промета обавља [[авиони]]има и [[хеликоптер]]има, јер је лакше градити аеродроме, него пробијати путеве и железничке пруге. Све опсежније искориштавање шума угрожава опстанак [[кисеоник]]а и живот на [[Земља|Земљи]]. Рачуна се да због сече сваке године нестане 11 000 000 хектара тропских прашума. Нарочито је угрожена џунгла у [[Амазонија|Амазонији]] ([[Јужна Америка]]) која је значајна за земаљски живот,јер свакодневно у [[Атмосфера|атмосферу]] испушта велике количине кисеоника. Зато је та џунгла названа "зелена плућа света".
[[Категорија:Екологија]]
[[Категорија:Биогеографија]]
[[bs:Prašuma]]
[[ca:Bosc primari]]
[[cs:Prales]]
[[da:Urskov]]
[[de:Wald#Natürlichkeit]]
[[el:Παρθένο δάσος]]
[[en:Old growth forest]]
[[eo:Praarbaro]]
[[fi:Aarniometsä]]
[[fr:Forêt primaire]]
[[hr:Prašuma]]
[[id:Hutan tua]]
[[ja:原生林]]
[[lt:Giria]]
[[nl:Oerbos]]
[[nn:Urskog]]
[[no:Urskog]]
[[pl:Puszcza]]
[[sv:Urskog]]
[[vi:Rừng nguyên sinh]]
|
