Архитектонски факултет Универзитета у Београду — разлика између измена

'''Архитектонски факултет Универзитета у Београду''' је високообразовна установа смештена у [[Београд]]у и део је [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].

 

Акт о оснивању Инџинирске школе, који садржи наведени програм и детаље о одвијању наставе потписао је књез Србије [[Кнез Александар Карађорђевић|Александар Карађорђевић]]. Ценећи да је Инџинирска школа већ својим називом указивала на јаснију оријентацију ка градитељској струци, те да је програм следио логику по којој се и данас образују архитекти, усвојено је да се дан [[19. јуни]], односно по [[грегоријански календар|новом календару]] [[1. јули]], [[1846]]. године сматра традиционалним почетком високошколске наставе архитектуре у Србији. Законом од [[24. септембар|24. септембра]] [[1863]]. године највиша образовна институција постала је [[Велика школа]] са правним, филозофским и техничким факултетом.

 

Уредбом Владе Народне Републике Србије, [[21. јун]]а [[1948]]., основан је Архитектонски факултет, као један од независних факултета Техничке велике школе, дотадашњег Техничког факултета. Истом уредбом, сви наведени факултети издвојени су из састава Универзитета у Београду. На основу Општег закона о Универзитету, [[1954]]. године, сви факултети Техничке велике школе прикључени су Универзитету у Београду.

 

На основним студијама на Архитектонском факултету је јединствен. Основне образовно-научне јединице на Факултету су:

*Катедра за архитектонско и урбанистичко пројектовање.

*Катедра за визуелне комуникације.

 

Чине је:

*Декан Проф. [[Михаило Тимотијевић]], дипл.инж.арх.

*Продекан за материјално-финансијско пословање Проф. др [[Љиљана Петрушевски]], дипл.мат.

 

Од 1. маја 2003. године је следећа:

*21 редовни професор

*11 стручних сарадника

 

 

{{Универзитет у Београду}}