Трачани — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 188.124.196.187 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
Нема описа измене |
||
Ред 12:
Трачанин се нерадо бавио тешким пословима. Позив му је био рат, брига — коњ, уживање — лов. Поданицима је требало радити земљу, занате и све ниже послове. Само синови [[Марс (бог)|Марсови]] су били племенити (γηνέσιοι, [[Трачки језик|трач.]] ζιβυθίδες). [[Херодот]]<ref>Херодот: ''Историја (приповедање)'', књига V. (око 440 п. н. е.)</ref> вели: Најслађи им живот беше у рату и да плене, управо не радити ништа пристојно и достојно, мало часно тежачке послове радити. У овом погледу, Трачанин је много личио на Бастарна или старога [[Германи|Германца]]. [[Одриска краљевина|Одриски]] кнезови живели су углавном од експлоатације својих поданика. Како је било стање ствари у [[Тракија|Тракији]], најбоље се види из оних сеоба у [[Мала Азија|Малу Азију]]: племенске борбе и међусебице, освајачки и утамањивачки ратови никако нису престајали, па зато није било могућности за напредак и развитак културни ма у ком погледу.
== Трачани у ширем смислу ==
Стари народи су имали обичај по себи најближем племену именовати сва друга сродна племена, по језику, обичајима. Тако су Ромејима сви западњаци били Франци, Грцима сви Словени Трачани, необразованом кнезу Милошу, по казивању бискупа [[Иван Антуновић|Ивана Антуновића]], сви преко Саве и Дунава Швабе... [[Херодот]] је о Трачанима записао: "Народ Трачана је после Хиндуса најмногобројнији. Када би њима владао један човек и једна мисао, били би непобедиви и јачи од свих народа - по мом мишљењу... имена имају многа и различита према областима, али су им обичаји у свему код свих исти..." [[Георгије Гемистос Плетон]] на сахрани [[Јелена Драгаш|Јелени Драгаш]] њу, иако је Српкиња родом назива Трачанком, а из говора се види да под Траћанима мисли на Словене јер их смешта на простор где и данас живе.
== Види још ==
| |||